Strasti po mađarskoj nuklearnoj centrali

Sporazumi koje je u Moskvi potpisao premijer Mađarske Viktor Orban proizveli su efekat bombe. Orbanovi kritičari govore o prodaji nacionalnih interesa iza leđa parlamenta i ignorisanju pravila EU. Šef administracije premijera Mađarske Janoš Lazar podvlači da sporazum sa Rusijom znači za zemlju veću energetsku bezbednost. Peripetije spora razmatrao je naš komentator Petar Iskenderov.

Glavni argument kritičara ne izdržava proveru. Opozicija ukazuje da je bio prekršen stav EU da svaki državni projekat, između ostalog energetski, treba da bude objavljen na tenderu. Ipak u slučaju nuklearne centrale Pakš ovakva norma, u krajnjoj liniji formalno, nije prekršena. Jer data nuklearna centrala je bila izgrađena još početkom 80-ih godina uz učešće sovjetskih stručnjaka, a saa je reč o opremanju dva energetska bloka uz četiri već postojeća.

Osim toga, odluku o dograđivanju nuklearne centrale parlament je doneo još 2009. godine, ali za pet godia ni jedna strana kompanija osim ruske državne korporacije Rosatom nije predložila mađarskoj strani neophodno finansiranje svoje prijave, mada u preliminarnom spisku figurirala je francuska Areva, američki Vestinghaus, kao i kompanije iz Japana i Južne Koreje. Na taj način to što tender nije raspisan nije krivica vlade, tim pre Rusije.

Uz to rusko-mađarska saradnja u energetskoj oblasti ne ograničava se sferom nuklearne energetike. Krajem prošle godine Orbanova vlada je konačno potvrdila učešće zemlje u projektu izgradnje gasovoda Južni tok – bez obzira na sve pokušaje EU da ubedi Budimpeštu da odabere projekat EU Nabuko. Prema rečima profesora Kraljevskog koledža u Londonu Andana Vatansevera, ruski projekat Severni i Južni tok minilalizuju rizike za neprekidnost isporuka, a takođe dodaju likvidnost tržištu. Sličan stav je sasvim opravdan, istakao je u razgovoru za Glas Rusije direktor za međunarodne projekte Instituta za nacionalnu stretegiju Rusije Jurij Solozobov:

- Evropi za izlazak iz recesije potrebne su neprekidne isporuke energenata po ceni prihvatljivoj za EU. I, naravno, u nastaloj situaciji interesima evropljana ne odgovara konflikt sa Gaspromom.

Ipak kritiku je izazvala i činjenica da je Rusija dala Mađarskoj kredit za dovršavanje nuklearne centrale Pakš od oko 10 milijardi evra, što je omogućilo opoziciji da izjavi kako je premijer Orban faktički prodao Mađarsku Rusima.

Ali realna ekonomska korist za mađarsku stranu ne izaziva sumnje. Kako je saopštio ruski predsednik Vladimir Putin, preko 40% radova predviđeno je upravo na mađarskoj strani. To će značiti da otprilike tri milijarde dolara biće usmereno za održavanje radnih mesta u Mađarskoj, i samo poreski prilivi u budžet će izneti više od milijardu dolara. Pa i realna situacija u bilateralnim odnosima Rusije i Mađarske ne daje osnove za slične ocene. Ovi odnosi nose u celini izbalansirani karakter, pošto kreditni sporazum s Rusijom ima iza sebe zdravu ekonomsku osnovu. Za razliku od kreditnih sporazuma EU sa problematičnim zemljama, gde ni o kakvom ravnopravnom partnerstvu ne može biti reči. Pored ostalog, ruska pomoć će omogućiti kabinetu Orbana da nastavi da se bori protiv inflacije i smanji cene električne energije, koje su 2013. već pale za 20%.

Indikativno je na primer što Mađarska očigledno postaje zarazna za druge zemlje članice EU – između ostalog Bugarsku. Ministar inostranih poslova ove zemlje Kristian Vigenin ovih dana je izjavio da smatra Rusiju strateškim partnerom svoje zemlje.

Petar Iskenderov,