Ruska klasika: magija tekstova, magija likova

U godini koja je nastupila ruski filmski stvaraoci pripremaju nekoliko premijera prema delima klasika ruske književenosti 19. veka.

Prvi već krajem januara treba da se pojavi Vij, prema istoimenoj pripoveci Nikolaja Gogolja. Režiser Oleg Stepčenko je uzeo za osnovu delo koje se može efektno snimiti u horor žanru, jer to je priča o sukobu polaznika bogoslovije filozofa i nečiste sile na čelu sa čudovišnim Vijem. Savremena kompjuterska grafika, tehnologije 3D pružaju mogućnost da se naprave takvi filmovi strave i užasa. Da, horor će biti na visokom nivou, priznaje Oleg Stepčenko. Ali ne radi se samo o tome. Sva Gogoljeva dela su neobično realistična, to su priče o nama koji sada živimo, o našej percepciji onog što nas okružuje.

- Na današnji dan, čini mi se, Gogolj je prilično upečatljivo zastupljen u našem svetu. Kako je on pisao – tako Rusija i živi do danas. Ako uzmeš Vija, tamo je sve bukvalno. To je stopostotni opis života, posmatranje života. Ako se uzmu Gogoljeve Mrtve duše, ništa se nije promenilo... Gogolj je večan.

A film Dve žene po drami Ivana Turgenjeva Mesec na selu pretenduje na prikazivanje u inostranstvu. Snimalo se u Rusiji, ali u jednoj od glavnih uloga je zvezda Holivuda, Britanac Rajf Fajns. On je jedan od likova ljubavnog trougla koji se pojavio među stanovnicima imanja bogate ruske plemkinje. Mi ne činimo Turgenjeva savremenim, kaže režiser Vera Glagoljeva. Mi želimo da pokažemo klasiku u čistom vidu. Sada se ritam života, karakter doživljaja vrlo izmenio, ljudi često ne shvataju kako može neko da pati od ljubavi. A mnogo književnosti je napisano upravo o tome – nastavlja režiser. I naš film je o tome.

O isto tako tananim temama i ne samo o njima govori film Sunčanica čuvenog ruskog režisera Nikite Mihalkova. U osnovi je pripovetka Ivana Bunjina Sunčanica o iznenadnom osećanju koje se pojavilo za vreme putovanja parobrodom izmđeu mladog oficira i očaravajuće dame. Ali Mihalkov je uneo u scenario i mitove knjige Očajnički dani – očajne, žestoke, sastavljene od dnevničkih beleški bunjina koje je vodio u vreme boljševičke revolucije.

Nikita Mihalkov se seća da je 8 puta prepisao rukom celu Bunjinovu priču Sunčanica kako bi pronikao u magiju ovog teksta.

- Nemoguće je napistai priču koja se završava rečima Poručnik se osećao kao da je ostario deset godina – ako nisu svojim bićem osetili ono što on tamo piše. Svaka pora tamo diše ljubavlju, erotikom. Tamo ima šta god hoćete, mada ničeg tamo nema što može da bude ekranizovano a da se kaže o-ho-ho!.. Ali to prožima!

2014. godine očekuje se i izlazak filma čiji junak će biti ne književni lik, već sam književni klasik Anton Čehov. Film se zove Braća Č, posvećena je složenim odnosima Čehova sa porodicom i rođacima.

Rita Bolotska,