Afrički pohod Evrope

Šefovi MSP-a zemalja-članica EU, koji su se okupili u Briselu, odobrili su «koncepciju upravljanja krizom» u Centralnoafričkoj Republici. Realno, to znači učešće EU u vojnoj misiji na teritoriji te zemlje. Osnovni zadatak kontingenta će biti čuvanje aerodroma u glavnom gradu CAR – Bangi radi obezbeđivanja isporuka humanitarne pomoći za stanovništvo i izbeglice u zemlju, koja je obuzeta krvavim međusobnim borbama.

Proteklog decembra na samitu EU predsednik Francuske Fransoa Oland pozvao je partnere u EU da pruže podršku vojnoj operaciji njegove zemlje u Africi. Međutim, prema podacima pomenutih diplomata, među prvima je zvanično izjavila o spremnosti da učestvuje u «afričkom pohodu» Estonija, koja je poslala radi toga 55 vojnika.

Pristale su da pošalju ujedinjeni evropski kontingent svojih vojnika takođe Litvanija, Slovenija, Finska, Belgija, Poljska, Švedska i Grčka, koja, između ostalog, pruža svoju teritoriju za razmeštanje komande upravljanja operacijama u CAR. Članice Višegradske grupe – Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska su izjavile o spremnosti da formiraju sopstveni kontingent. «Kočnica» misije su, prema rečima nemačke Tageszeitung, Nemačka i Italija, koje su odbile da pošalju u Afriku svoje vojnike. Doduše, kaže to izdanje, Oland je bio srećan, što Berlin nije dao veto na afričku misiju EU. Nemačka inače pruža za njene učesnike 4 aviona – 2 teretna, jedan za punjenje gorivom i leteću bolnicu.

Inače, šef odelenja evropske bezbednosti Instituta Evrope Dmitrij Danilov nije sklon da preuveličava vojne ambicije EU.

- EU nastavlja dovoljno aktivne akcije u oblasti afričkog mirotvorstva. Međutim, reč je o tome da operativni potencijal EU, bez obzira na to, što deklarisani ciljevi se inače ispunjavaju, nije dovoljan da se deluje na svim frontovima. S druge strane, niz zemalja je već zabrinut da bi dalji razvoj operativnog potencijala EU došao do nivoa, koji podrazumeva dupliranje ili konkurenciju NATO-u.

Zamenik šefa frakcije HDS/HSS u nemačkom bundestagu Andreas Šokenhof se izjasnio za širenje sfera uticaja EU na planeti.

- Istupam za traženje odgovora na pitanje, gde nam je, u principu, potrebna zajednička politika bezbednosti i odbrane. Jasno je da nam ona nije potrebna ni u Aziji, ni u drugim regionima sveta. Međutim, ako govorimo o zajedničkim akcijama, potrebno je analizirati potencijalne opasnosti. Radi toga moramo da odlučimo, kojim sredstvima i u kojim regionima moramo da se borimo protiv tih opasnosti.

Tu je polje delatnosti bilo kojih vojnih misija veoma opširno. Drugo je pitanje, kakvo će mesto zauzeti tamo jedinstvena Evropa, kada obuče vojnu uniformu.

Oleg Severgin,