Nove perspektive Evrope za sto godina

Zemlje Centralne i Istočne Evrope pokazuju jak zaostatak za zapadnim susedima iz EU. Prema prognozi lista Forbs, ako tempo ekonomskog napretka u zemljama Centralne i Istočne Evrope ostane na sadašnjem nivou, one će moći da sustignu starosedeoce EU po standardu tek za sto godina. Da li Brisel može da izjednači raslojavanje na bogate i sirimašne?

Optimisti u Evropskoj komisiji smatraju da vagoni iz sastava pod nazivom EU koji zaostaju na kraju će postati lokomotive rasta za Uniju u celini. Argumentuju to time da će ekonomski rast u Centralnoj Evropi biti brži nego u Zapadnoj, a jeftina radna snaga sa periferije će povećati konkurentnost zapadnih preduzeća. I svega za nekoliko decenija (sitnica, naravno!) Istok će konačno izaći na kraj sa nasleđem komandno-administrativne ekonomije i sustići Zapad.

Ipak metoda podsticanja onih koji zaostaju nazvana u EU politikom suzbijanja redova, ne funkcioniše uvek. Irsku uz pomoć ove metode uspeli su da izvuku tek posle više od 30 godina teških napora, podseća rukovodilac centra za evropska istraživalja IMEMO RAN Aleksej Kuznjecov. U zaostatku postoje svoji plusevi, ali oni postaju vidljivi tek u udaljenoj istorijskoj perspektivi.

- Prema standardu istočnoevropske zemlje su uvek zaostajale za zapadnim. Reći da će se u narednih nekoliko decenija one izjednačiti sa zapadnoevropskim vodećim državama po unutrašnjem bruto porizvodu po glavi stanovnika nije realno. Druga je stvar što određeni kontrast postoji i unutar visokorazvijenih zemalja. Razlika između pojedinih teritorija Nemačke, grofovija Velike Britanije takođe je vrlo značajan. I to je pre pitanje konkuretnosti ekonomija istočnoevropskih članova EU. Između ostalog može se u pojedinačnom slučaju govoriti o uspešnom korišćenju njihovog nižeg nivoa razvoja za prevlačenje industrije iz starih članova EU.

Evropska regionalna politika ili politika zbijanja redova u poslednjih nekoliko decenija u značajnoj meri je pretegnula akcente u sistemu opšteevropskih prioriteta i čak postepeno istiskuje agrarnu politiku. Drugim rečima sve snage odlaze na podržavanje onih koji zaostaju. Ipak ako je sa Irskom to proradilo, sa zemljama Južne i posebno Istočne Evrope stvari stoje komplikovanije zbog krize u zoni evra. Uz to sama zemlja treba da stvara unutrašnje resurse za sopstveni razvoj, objašnjava Aleksej Kuznjecov smisao politike zbijanja redova:

- Nadnacionalna regionalna politika nije prosto izvlačenje onih koji zaostaju, već stvaranje određenih uslova koji će omogućiti ubuduće ovim regionima da se sami dinamično razvijaju.

Ipak uz odsustvo ulaganja u nauku i tehnologije, uz to uzimajući u obzir nasleđe komandno-administrativnog sistema koji nije naučio na samostalnost, novajlijama EU iz bivšeg socijalističkog tabora danas je posebno teško. Oni moraju ešalonima da odlaze na Zapad u potrazi za niskokvalifikovanim poslom, ostavljajući polja razorenim, a porodice same. Natalitet kao jedan od kriznih markera pada u Bugarskoj, Češkoj, Estoniji, Hrvatskoj, Mađarskoj, Litvaniji, Letoniji, Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj.

Jasno je da slično stanje stvari ne može da odgovara EU. Slabe ekonomije na periferiji ne odgovaraju centru, i nikakve jeftine radne ruke ne mogu da budu opravdanje. Da ne govorimo o tome da i radna migracija sa Istoka iaziva ozbiljne bojazni Stare Evrope. Sve zemlje su zainteresovane za podsticanje onih koji zaostaju, uveren je šef odeljenja za zemlje i regione Evropskog instituta RAN Vladislav Belov, mada one neće nikada biti potpuno monolitan mehanizam:

- Jedinstvena ekonomija sa tačke gledišta privredno-političkih prostora pod kojim možemo da podrazumevamo ne samo državne formacije, već i makroregione, neće postojati. Postojaće razne ose sever-jug, zapad-istok. Ali opšti nivo će rasti u za to je Brisel zainteresovan.

Prema rečima eksperta visokorazvijene ekonomije formiraju ne samo potražnju za uvoz robe, već i unutrašnju potražnju. A upravo unutrašnja potražnja je jedan od osnovih pokretača razvoja ekonomije EU u celini. Što je snažnije unutrašnje tržište, to su veće šanse formiranja novih ekonomskih subjekata na nivou malog i srednjeg biznisa i otvaranja radnih mesta. I veći je natalitet. Blagostanje za sve na delu. Ostalo je samo da se sačeka. Od 30 do 100 godina.

Ksenija Fokina,