Putin predložio da se formira zona slobodne trgovine EU-EVRAZES

U Briselu je završen redovni samit Rusija-EU. Sastanak je na evropsku inicijativu protekao po skraćenom formatu i donošenje nekih odluka na njemu niko nije očekivao. Ipak na samitu se čuo niz zanimljivih izjava.

Rusija i EU imaju previše zajedničkih interesa kako bi dopustili neslaganjima da diktiraju dnevni red bilateralnih odnosa. Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej je izjavio da želi da izbegne nerazumevanje povodom sporazuma o asocijaciji sa EU. Bilo je rešeno da se održe zajedničke konsutalcije Rusije i EU o projektu EU Istočno partnerstvo.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je istakao da saradnja sa EU nosi masovni i raznovrsni karakter, ali neophodno je postaviti i ambicioznije ciljeve.

- Jedan od njih je povezivanje evropskog i evrazijskog integracionog procesa. Uveren sam: među tim procesima nema nikakvih protivrečnosti. Mi smo zainteresovani za stabilnost i procvat zemalja koje su naši zajednički susedi. Ove države teže aktivno da sarađuju sa EU i istovremeno očuvaju tesne istorijske i kooperacione veze sa Rusijom. Nedopustivo je stvarati nove linije podele. Treba naprotiv raditi zajedno na izgradnji nove jedinstvene Evrope. Kao kokretnu ideju predlažemo rukovodstvu EU da uzme u obzir mogućnost formiranja zone slobodne trgovine između EU i Evroazijskog ekonomskog saveza koji formiraju Rusija, Belorusija i Kazahstan.

Govoreći o sporazumu o pridruživanju Ukrajine EU, Putin je izjavo da bojazni Rusije tim povodom nisu politikantstvo. Prema njegovim rečima, uslovi ovog sporazuma nose rizik za domaće rusko tržište, pošto Rusija ima sa Ukrajinom zonu slobodne trgovine, a stavovi sporazuma se razlikuju od dogovora postignutih sa Rusijom u procesu pridruživanja STO.

Evo šta kaže Ervan Fuere, ekspert za spoljnu politiku EU, Centar Evropskih Istraživanja.

- U generalnom sporazumu STO jasno su propisani standardi međunarodne trgovine. Inicijative kako EU, tako i Rusije, treba da im odgovaraju. Velika je šteta što se stvaraju dodatne barijere i postavljaju takve zemlje kao što je Ukrajina pred složen izbor koji one nisu dužne da čine. Međunarodna trgovina je pozvana da jača odnose među zemljama. Element konkurencij eovde treba svesti na minimum.

Vladimir Putin takođe je istakao da kredit pružen Kijevu i smanjenje cene energenata potreba je da se podrži ne konkretna vlada Ukrajine, već ukrajinski narod. Predsednik Rusije saopštio je da gasni ugovori sa Kijevom neće biti revidirani nezavisno od toga da li će nova vlada biti formirana od članova vladajuće partije ili opozicije i da Rusija ne namerava da se meša u političku sitauciju u Ukrajini.

- Što se tiče isporuka ruskog gasa u Evropu, neslaganja po tom pitanju ostaju. Ruski Gasrpom je uveren da je potčinjavanje zahtevima Trećeg energetskog paketa nepravedno. Prema tom pravilniku, isporučilac nema pravo da koristi transportne kapacitete sto posto. Predstoji da se rešava sudbina gasovoda Južni tok koji je u izgradnji. Vladimir Putin je saopštio da je Evropa pristala da da Gaspromu u stopostotno korišćenje deo Severnog toka – nemačku deonicu cevi Opal.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozu na završnoj konferenciji za štampu izjavio je da je EU uvek podržavala Rusiju u njenim međunarodnim inicijativama. Zahvaljujući zajedničkim naporima bila je pokrenuta druga konferencija za regulisanje sirijskog konflikta, strane sarađuju po pitanju iranskog nuklearnog programa i Avganistana. Naredni samit Rusija-EU proteći će u junu u Sočiju. Političari su se dogovorili da će do njega biti pripremljen novi bazični sporazum kako saradnja ne bi bila na rečima, već na delu.

Jekaterina Ivanova,