Istok - Zapad: slobodnoj trgovini smeta nejednakost

Tokom samita Rusija-EU, Vladimir Putin je govorio o mogućnosti stvaranja slobodne zone trgovine među EU i Evroazijske ekonomske unije . Prema mišljenju stručnjaka, neophodnost trgovačke integracije Istoka i Zapada danas diktira vreme.

Podsetimo, da će se 1. januara 2015.godine na teritoriji jedinstvenog ekonosmkog prostora, uključujući Rusiju, Belorusiju i Kazahstan, završiti proces formiranja Evroazijske ekonomske unije. Istupajući pred svojim kolegama iz EU, na samitu u Briselu, ruski predsednik Vladimir Putin je istakao da evropski i evroazijski integracioni procesi ne protivreče jedna drugom. Obzirom da su oba integraciona modela formirana na sličnim principima i da se temelje na normama STO, njihova bi kombinacija mogla doneti uzajamno pozitivan efekat i omogućiti rast robne razmene. Zbog toga, rekao je Putin, Rusija predlaže rukovodstvu EU da prouči mogućnosti formiranja zone slobodne trgovine imeđu EU i Evroazijske ekonomske unije.

Ovaj je predlog potpuno realan, tim pre što su razne šeme stvaranja trgovačko- ekonomskih unija poznate odavno, smatra generalni direktor Poslovnog centra „Ekonomski razvoj ZND“ Vladimir Savčenko:

- Ugovor o Carinskoj uniji i jedinstvenom ekonomskom prostoru Rusije sa Belorusijom, Kazahstanom, Kirgizijom i Tadžikistanom je potpisan još 1999. godine. A sam mehanizam slobodne trgovine – po tom principu danas funkcioniše više od 300 organizacija. Danas se forimiraju i čak vrlo egzotični savezi između država koje ne spajaju zajedničke granice, kao što su EU i SAD. Danas postoje takve integracione zone slobodne trgovine kao što su Kina- Novi Zeland ili EU- Indija ili SAD- Južna Koreja. A tamo gde postoje zajdničke granice, samo je pitanje vremena kad će se nekakav savez ili unija oformiti.

Druga je stvar što se, smatra Vladimir Savčenko, EU, koja i sama preživljava ekonomsku krizu, bori za sopstveni tržišni prostor. Pod pritiskom korporacija, koje ne uspevaju da izađu na kraj sa smanjenjem potražnje, EU je spremna da ekonomski zauzme susedne države kojima je inače neophodna modernizacija. Ipak, teoretski, politički motivi ne bi trebalo da utiču na efikasnost ekonomskog instrumenta, kakva i jeste zona slobodne trgovine.

U međuvremenu, u EU prilčno hladno prihvataju bilo kakve integracione incijative koje potiču iz Rusije. Potencijal Evroazijske ekonomske unije sa njenih 165 miliona potrošača i ukupnim BDP koji prelazi 2 biliona dolara izgleda prilično impresivno. Ipak, predsednik Istočnog komiteta nemačke ekonomije Ekhard Kordes još se 2012. godine brinuo da Ukrajina ne postane deo ove Unije. A generalni direktor za pitanja trgovine iz Evrokomisje Džejn Amilhat je svojevremeno izjavila da bi formiranje Unije izazvalo dodatne probelme u odnosima EU sa Rusijom, Belorusijom i Kzahstanom.Očigledno se evropski partneri boje pojave novih protekcionisitčkih barijera koje bi mogla uvesti Evroazijska ekonomska unija. A još više od toga, boje se da bi još država mogle postati članice ove Unije.

Nikita Sorokin,