Julija Timošenko: drugi uspon ka vrhu vlasti

U ukrajinsku politiku vratila se žena sa pletenicom – nakon dve i po godine zatočeništva na slobodu je izašla Julija Timošenko. Iako se loše oseća, ona je odmah ušla u buran vrtlog ukrajinske politike poslednjih dana. Kojim će putem krenuti Ukrajina nakon povratka „gvozdene Julje“?

Istupanje Julije Timošenko na „majdanu“ okrenuo je novi list istorije preraspodele vlasti u Ukrajini. Uprkos tome, što se Timošenko obratila okupljenima iz invalidskih kolica, malo ko sumnja u njene dovoljne kapacitete snage i volje za povratak u veliku politiku. Politolog Oleg Bondarenko iznosi ubeđenje, da će u najskorije vreme Julija Timošenko biti na čelu nove Ukrajine. Ekspert se jedino pita – kakva će to biti zemlja?

- Da li će to biti Ukrajina u današnjim granicama ili samo Centralna i Zapadna Ukrajina? Julija Timošenko će odabrati za sebe najbolju ulogu i uradiće to na povoljan za nju način. Nesumnjivo je da će ona biti faktički lider. Kako će se pritom nazivati njena dužnost, nema nikakvog značaja.

Ekspert Instituta humanitarno-političkih istraživanja Vladimir Slatinov smatra, da će Timošenko probati ulogu sive eminencije ukrajinske politike.

- Danas će se Julija Timošenko zalagati za konsolidaciju raznolike opozicije, koju čine različiti predstavnici. Oni dosta teško koegzistiraju. Opoziciji je potreban ozbiljan moralni autoritet, koji bi sprečio rascep. Danas Timošenko nema formalnih ovlašćenja. Mislim da će ona pretendovati na ulogu neformalnog vođe opozicije, koji moderira dalju situaciju.

Međutim kandidatura Timošenko na mesto rukovodioca ukrajinske republike danas je najprihvatljivija. Makar iz razloga, što je ona u stanju da obuzda radikalno krilo protesta, smatra Vladimir Slatinov.

- Timošenko je za Zapad, nesumnjivo, osoba, koja je orijentisana na evrointegraciju, i u celini – na evropske vrednosti. A za Rusiju je ona dovoljno povoljan uračunljiv partner. Zato je Julija Vladimirovna – nada na to, da ukrajinski događaji neće preći crtu, kada će radikalna raspoloženja dovesti do haosa u pedesetomilionskoj državi.

Prvi signali destabilizacije novog režima u Ukrajini već se ispoljavaju – u Kijevu su predstavnici radikalne grupacije „Desni sektor“ opkolili Kijevo-Pečersku Lavru sa zahtevom da ona pređe u nadležnost „Kijevske patrijaršije“. Uprkos izjavama predvodnika „Desnog sektora“ da se neće probijati u Lavru, monasi i sveštenici su ozbiljno zabrinuti da će manastir biti opljačkan. Kako ističe Vladimir Slatinov, problem Lavre je neka vrsta indikatora – koliko je današnji umereni deo elite u stanju da se suprostavi porastu pritiska radikala. Ukrajinsko rukovodstvo može da popusti, čineći neke ustupke ili simbolične gestove prema zahtevima radikalnih grupacija. Ali je pitanje,- da li novi ukrajinski lideri shvataju, da „apetit dolazi sa jelom“? Ukoliko zahtevi budu sve veći, neće li doći do radikalizacije političke situacije sa svim negativnim posledicama?

Grigorij Milenin,