Stanovnici velikih gradova ređe dižu ruku na sebe

Rospotrebnadzor u poslednja 4 meseca zatvorio je 3699 web-stranica gde su bili objavljeni materijali sa informacijom o načinima kako da se izvrši samoubistvo ili pozivi na samoubistvo.

Zakon o zaštiti dece od informacija koje štete njihovom zdravlju i razvoju stupio je u Rusiji na snagu u novembru prošle godine. Dokument predviđa formiranje registra zabranjenih sajtova. U crni spisak će dospeti web-resursi koji sadrže dečiju pornografiju, propagandu nakrotika i samoubistava.

Nabrajanje raznih načina samoubistava sa detaljnim opisom procesa najrasprostranjeniji je vid zabranjene informacije u mreži. To je karakteristično ne samo za ruski segment Interneta, već i čitavu globalnu mrežu. Prema proračunima Svetske zdravstvene organizacije, svakodnevno oko 2,5 hiljade ljudi u svetu dobrovoljno diže ruku na sebe. Pri tome na svako izvršeno samoubistvo odlazi 20 pokušaja samoubistava. Ovaj problem danas veoma brine psihologe, sociologe i vlasti raznih zemalja.

Naučnici Državnog univerziteta Seari iz Brazila analizirali su statistiku za velike i male gradove niza zemalja i utvrdili da kako grad raste u njemu raste i nivo nasilja. Tačnije u velikim gradovima po čoveku dolazi više ubistava nego u malim. Istovremeno broj samoubistava sa uvećanjem broja stanovnika praktično se ne menja. Ova tendencija je uslovljena osobenostima života u velikim gradovima, ističe ekspert Instituta za psihologiju, sociologiju i socijalne odnose Jevgenij Tatarincev.

- Što je gušće naseljen grad, to je veći nivo kriminala u celini. Postoji jedna od teorija agresivnog ponašanja: frekvencija konakata čoveka razdražujući je faktor, koji povećava verovatnoću agresije. Ali sa druge strane pošto je to veliki grad i frekvencija socijalnih kontakata jača, sa tačke gledišta suicidalnog ponašanja mnogo je veća verovatnoća da će u trenutku krize biti neko pored, podržati i zadržati.

Prateći ovu logiku, može se izvesti zaključak da čovek koji je sklon samoubistvu treba da živi u velikom gradu. Ipak nije sve tako jednostavno. U velikim gradovima sa njihovim intenzivnim ritmom preživljavaju najjači. Za ljude sklone da dižu ruke u nedaćama upravo veliki grad može da bude uzrok pogibije, podvlači psiholog i publicista Sergej Ključnjikov.

- Plusevi megapolisa su u obilju mogućnosti za samorealizaciju. Ali to je za ljude sa jakim nervima, zdravljem, neiscrpnom energijom. Ovde je bliži dostup kulturi, obrazovanju, veće su mogućnosti da se steknu intelektualni utisci. Sa druge strane, u malom gradu je mir, tišina, po pravilu bolja je ekologija. Nema presinga trke, kada sve vreme mora da se žuri, da se potvrđuje svoj status. Ali stanovniku malog grada može da se učini da je to močvara, da se ništa ne dešava i pojavljuje se želja da se ode tamo gde je pravi život. Ali on se preseli, živi neko vreme i shvati da to nije za njega. Veliki gradovi su vrlo teško opterećenje za psihu.

Samoubisto je korak do kojeg dovodi mnoštvo razloga. SZO ih nabraja oko 800. Ali najrasprostranjeniji su narkotici i alkohol, depresija, usamljenost, nesrećna ljubav i genetska predispozicija. Po statistici kod 8% samoubica jedan od roditelja je izvršio pokušaj samoubistva.

Natalija Kovaljenko,