POSLEDICE PROCESA GLOBALIZACIJE

Piše: Gostimir T. POPOVIĆ, vojno politički analitičar
prota49@yahoo.com
www.gtp.ovde.com


Osnovne posledice procesa globalizacije ispoljavaju se i kroz globalnu nestabilnost koja se izražava u tri osnovna oblika:

•    Politička nestabilnost,
•    Ekonomska nestabilnost,
•    Problemi životne sredine

Od stvaranja i zaživljavanja modela Vestfalske države pa do kraja dvadesetog veka procesi globalizacije slabe sposobnosti države u svim njenim ključnim ulogama a posebno u domenu socijalne uloge.

Savremene vlade, da bi zadržale bilo kakav nivo državnih ingerencija, intenzivno tragaju za bilo kojim vidom prednosti u globalnoj raspodeli rada. Donose se transparentni zakoni i drugi propisi koji su kompatibilni sa zakonima i propisima drugih država ali ipak njihova primena još uvek destabilizuje svetski mir više nogo što ga stabilizuje.

Paralelno sa donošenjem zakona i propisa vlade razvijaju integrisanu saobraćajnu infrastrukturu svih vrsta saobraćaja, razvijaju sisteme komunikacija i sisteme obrazovanja u skladu sa integralnim standardima.

Prihvaćanjem međunarodnih zakona i propisa u područjima vezanim za ljudska prava i zaštitu okoline države su prihvatile veliki stepen međuzavisnosti čime se stvaraju uslovi za snažnije institucionalne promene.

Političke posledice globalne nestabilnosti posebno su vidljive kod novostvorenih zemalja koje teže da centalizuju bezmalo sve oblike društvene delatnosti čime su praktično na putu pozitivnim procesima globalizacije.

Tipičan primer uzročnika globalne nestabilnosti je Federacija BiH koja kao jedan od dva entiteta teži da se transponuje u jedinog sudiju i jedini autoritet, ne birajući sredstva, te postaje očiti primer kako i dobra namera stvaranje decentralizovanog sistema može da preraste u destabilizacioni faktor.

Iako je u većini zemalja i kod većine naroda u svetu rast u poslednjih trideset godina dvadesetog veka bio pozitivan ipak imamo velike regione (Azija, subsaharska Afrika, Južna Amerika kao i Jugoistok Evrope) koji su zaostajali u ekonomskom razvoju.

Paralelno sa ekonomskim razvojem dela čovečanstva povećava se i jaz između razvijenih i nerazvijenih te direktno doprinosti globalnoj nestabilnosti.

Sa tehnološkim razvojem sve kreativne poslove (ili skoro sve) preuzimaju visokorazvijene zemlje u kojima je skoncentrisana moć znanja i korištenja savremenih tehnologija. Globalno učešće, koliko je god moguće ravnomernije, svih delova planete u razvoju smanjiće rizike globalne nestabilnosti u svim oblicima ispoljavanja.

Politička globalizacija i ekonomski rast neminovno donose na dnevni red i pitanja resursa prirode i okoline. S jedne strane, globalizacija nam omogućuje veći i kvalitetniji nivo saznanja a s druge strane, ljudi su spremni suprostaviti se elementarnom razvoju kako bi zaštitili prirodu. Između ova dva ekstremna određenja smešteno je i pitanje globalne nestabilnosti kao nezaobilaznog problema trećeg milenijuma.