Komšijske optužbe preko haškog plota

U Međunarodnom sudu pravde u Hagu, nastavlja se usmena rasprava u sporu između Srbije i Hrvatske po uzajamnim tužbama za genocid na području Hrvatske od 1991. do 1995. godine.Podsetimo, 2. jula 1999.godine, Hrvatska je pokrenula postupak pred MSP protiv tadašnje SRJ zbog navodnog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida tokom oružanih sukoba. Srbija je 2010. uzvratila kontratužbom da su vlasti u Zagrebu, operacijom Oluja u avgustu 1995, počinile genocid nad Srbima koji su živeli u Kninskoj krajini.

Prvog dana usmene rasprave, u ponedeljak 3.marta, predstavnici hrvatskog pravnog tima su predstavili svoje najvažnije argumente u prilog tvrdnji da je Srbija izvršila genocid. Tokom svog izlaganja, glavna zastupnica Hrvatske Vesna Crnić-Grotić je rekla da će: „Hrvatska pokazati kako se JNA pretvorila iz vojske koja je imala zadatak da štiti Jugoslaviju u saučesnika Miloševićevih namera počinjenja genocida“. Iako je želela da o tome pregovara, Hrvatska nije odustala od tužbe protiv Srbije jer su, prema rečima glavne zastupnice hrvatskog tima, politički lideri u Srbiji zadržali stav poricanja zločina. Svoju tvrdnju Crnić-Grotić je argumentovala time da se predsednik Srbije Tomislav Nikolić do sada nije javno odrekao svoje povezanosti sa Vojislavom Šešeljom, koji je u Haškom tribunalu optužen za zločine u Hrvatskoj.

Rasprava se nastavlja danas isptivanjem svedoka koje je predložila Hrvatska, a Srbija će argumente iz svoje kontratužbe predstaviti 10. marta, a potom pozvati i svoje svedoke. Na čelu srbskog tima se nalazi Saša Obradović koji tvrdi da i Srbija poput Hrvatske na listi svedoka ima domaće i strane. Sam pravni tim Srbije takođe čine i domaći i strani stručnjaci- tu je i profesor Andrea Cimerman iz Nemačke, kao i profesor Viljam Šabas koji je jedan od najvećih stručnjaka u svetu za pravno tumačenje genocida u međunarodnim odnosima.

Valjalo bi pomenuti da je potpredsednik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) i poslanik u hrvatskom saboru Milorad Pupovac apelovao na to da se prekine sa daljom manipulacijom iskustava zločina i genocida. Pupovac je pozvao i da se prestane sa kvarenjem međudržavnih i međuetničkih odnosa, jer će u protivnom, po njegovom mišljenju, 2014. godina biti godina u kojoj će se spojiti svi naši ratovi 20. veka. Takođe, mnogi pravnici kako sa hrvatske, tako i sa srpske strane, iako ne poriču počinjene zločine, govore da genocida ipak nije bilo. Pravnici i advokati koji se bave ovim pitanjima pre veruju da obe strane ne odustaju od međusobnih optužbi, kako bi se stanovništvu koje je pogođeno ekonomskim problemima, a često i pitanjima golog preživljavanja, jednostavno skrenula pažnja sa tih tema.

Sličnog je mišljenja i gospodin Branko Jurišić, generalni sekretar Srbskog narodnog veća- političkog, savetodavnog i koordinativnog tela koje deluje kao samouprava Srba u Republici Hrvatskoj:

- Ne bih ulazio u procene mogućih odluka suda. Mogu se samo pridružiti stavu i mišljenju svih onih stručnjaka koji tvrde da genocida nije bilo. Tako da mislim da od svega toga neće biti ništa. Kome je sve ovo trebalo- čujte, to je veliko pitanje. U Hrvatskoj, što je kriza dublja, sve se više ide nazad u neke ratne godine, u devedesete . Dobar deo štampe i dobar deo desnice, koja nije više ona desnica koju smo poznavali u onom obliku iz vremena HDZ, već je danas desnica nešto sasvim drugo- tim strukturama odgovara da se ide u krajnost i da se neprekidno priča o ratu. A od rata naovamo je prošlo već 19 godina, od mirne reintegracije nešto manje... Ne znam, čini mi se da je to potrebno krugovima koji žele da se održe na vlasti. A tvrdnje da ova situacija nikome ne odgovara, pazite, da me niko krivo ne shvati, ali u obe države se živi bedno. Kakve će koristi narodne mase i svi oni koji svakodnevno žive u strahu od otkaza imati od ovih tužbi- zaista ne znam.

Upravo su hrvatska ministarka spoljnih poslova Vesna Pusić i prvi potredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, tokom svog susreta u Beogradu, svega nedelju dana uoči početka rasprave u Hagu istakli da je pitanje tužbi stvar prošlosti, a da se dve zemlje svakako okreću budućnosti. Ipak, ostaje da se vidi kako će mesec dana međusobnih optuživanja pred najvišom sudskom instancom Ujedinjenih nacija uticati po dobrosusedske odnose u praksi.

Jovana Vukotić