Nuklearni arsenali SAD u Evropi: Opasan put

Nacionalna uprava za nuklearnu bezbednost u okviru Ministarstva energetike SAD planira da zameni modernizovanim bombama postojeći arsenal nuklearnog naoružanja u turskoj vazdušnoj bazi Indžirlik.

Nova bomba ima izmenjeni repni deo, što omogućava da aktivno navodi na cilj. Nova varijanta treba da zameni zastarelu verziju B-61.

U nuklearnim arsenalima SAD u bazama na teritoriji Nemačke, Italije, Belgije, Holandije i Turske, prema otvorenim informacijama, nalazi se oko 300 nuklearnih bombi B-61. Modernizacija ovog taktičkog naoružanja znači da je reč o uvećanju nuklearnog potencijala SAD. To će stvoriti dodatne mogućnosti prilikom nanosešnja udara po izabranim ciljevima. Trenutno SAD koriste samo bombe slobodnog pada, ističe ekspert Centra za društveno-politička istraživanja Vladimir Jevsejev:

- Povećanje preciznosti navođenja omogućiće da se uveća efikasnost onih bojevih punjenja koje Amerikanci imaju u Evropi u Turskoj 2,5 puta. Ako se ovamo dodaju one mogućnosti koje SAD imaju u sferi visokopreciznog oružja u vidu krstarećih raketa vazdušnog i pomorskog baziranja, može se izvesti zaključak: SAd uvećavaju vojni pritisak na Rusku Federaciju, pošto drugih protivnika jednostavno nema.

Očigledno od Rusije će se zahtevati adekvatne mere. To može da bude i istupanje iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa ili obustavljanje Praškog dogovora o strateškom nuklearnom naoružanju, druge mere. Pošto čak smanjenje taktičnih nuklearnih punjenja prilikom njihove modernizacije čuva potencijal, a ako smanjenja nema, a postoji modernizacija, bojeva efikasnost taktičkog nuklearnog oružja se u najmanju ruku udvostručuje, ističe ekspert:

- Razgovor o izlasku iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa i o Sporazumu o straštekom nuklearnom naoružanju vode se odavno. Uvek sam se zalagao protiv toga. Ali u kontekstu ukrajinske krize, u pogledu tog akako na to reaguje Zapad, kada nam nameću oštro svoju tačku gledišta, Rusija može da se odluči na neke korake od kojih bi ranije mogla da odustane.

U slučaju mogućeg pomeranja aviona nosača nuklearnog naoružanja i dostave nuklarnih avionskih bombi na aerodrome u Poljskoj, Slovačkoj i baltičkim zemljama, u dometu se nalazi sva teritorija Belorusije i skoro čitave evropski deo Rusije. U Poljskoj po NATO standardima je već opremljeno 7 aerodroma koji mogu da prime sve tipove letelica. Na slični način su modernizovani litvansi i letonski aerodromi. A SAD posebnu pažnju poklanjaju planiranju primene taktičkog nuklearnog oružja na Evropskom teatru bojevih dejstava. Ipak varijanta prebacivanja avonski bombi bliže granicama Rusije praktično je nerealna. Kao prvo, potrebna je saglasnost država za razmeštanje nuklearnog oružja. Potreban je novac za formiranje odgovarajuće infrastrukture, ističe ekspert:

- Nuklearna infrastruktura se ne može napraviti brzo, o tome će se znati, ovu informaciju je nemoguće sakriti. Jedna je stvar koristiti aerodrom gde hipotetički mogu da dođu avioni koji su u stanju da nose američko taktičko oružje. Druga je razmaštati ovo oružje na sopstvenoj teritoriji. U takvom slučaju ovi ciljevi će biti nesumnjivo uneti u spisak ciljeva prilikom mogućeg konflikta između oružanih snaga Rusije i NATO-a.

U Evropi se ne zalažu sve države za razmeštanje taktičkog nuklearnog oružja na svojoj teritoriji. Ali im ai zemalja koje smatraju da je američko oružje vrlo potrebno, pošto to omogućava da se odvraća Rusija. To je pogrešan prilaz. I vodi ka tome da Evropa može da postane taoc SAD, a Amerika, sa druge strane, postaje taoc ambicija pojedinih evropskih političara. Na kraju pad nivoa strateške stabilnosti u Evropi. To je opasan put.

Oleg Nehaj,