Brisel ne boluje od amnezije, nego od hipokrizije

Kao što je dobro poznato, najčešći nadimak koji se upotrebljava za Evropu je Stari kontinent, a obično u starosti spontano dolazi do postepenog slabljenja pamćenja. To bi se moglo reći i za najviše zvaničnike Evropske unije koji se ovih dana obraćaju javnosti povodom Krima, s obzirom da njihove izjave zvuče kao da ih nagriza malopre pomenuta boljka.

Konkretno, radi se o tome da su mnogi najviši predstavnici briselske administracije, poput na primer Žoze Manuela Baroza i Štefana Filea, na jedan način govorili o Kosovu, a na sasvim suprotan način se sada izjašnjavaju o Krimu, što na žalost, ipak ne svedoči o njihovoj zaboravnosti, nego o svesnom licemerju i duplim standardima.

Dakle, pogledajmo, šta su navedeni evropski funkcioneri ovih dana izjavljivali o Krimu, a kakav stav su zastupali i još uvek zastupaju kada je u pitanju bilo srbsko Kosovo.

U najnovijem obraćanju poslanicima na plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta u Strazburu, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je Rusiji zapretio sankcijama ako ne prestane podržavati referendum na Krimu, pri čemu je izneo „duboku zabrinutost zbog situacije u Ukrajini“, jer on to smatra „nasrtajem na ukrajinski suverenitet i teritorijalni integritet“, a referendum o otcepljenju Krima je nazvao „ilegalnim“.

Naravno, kada se radilo o Kosovu, onda predsednik Evropske komisije ne samo da nije na takav način ocenjivao postupke Prištine, već ih je i najdirektnije podsticao i čak nagrađivao obećanjima o integraciji otcepljene pokrajine u strukture Evropske unije. Tako je na primer Barozo u maju 2011. lično otišao u Prištinu, gde nije delio upozorenja i pretnje da se ne sme nasrtati na integritet Srbije, nego je naprotiv istakao da je budućnost takvog nezavisnog Kosova u Evropskoj uniji, ukoliko tako odluče njegovi građani i institucije.

A evropski komesar Štefan File je u obraćanju Evropskom parlamentu slično kazao da Evropska unija neće priznati rezultate referenduma o pripajanju Krima Ruskoj Federaciji, jer to po njemu predstavlja „ozbiljnu pretnju stabilnosti granica u Evropi“. Međutim, i evropski komesar je brzo zaboravio svoj odnos prema samoproglašenoj nezavisnosti Kosova u nedavnoj prošlosti, kada mu taj čin uopšte nije predstavljao nikakvu pretnju za stabilnost evropskih granica.

Štaviše, Štefan File je prošle godine u srdačnoj i prijateljskoj poseti Kosovu, istakao u razgovoru sa tamošnjim predstavnicima vlasti da trebaju imati „viziju i hrabrost“ za promene jer će za nagradu otcepljeno Kosovo postati, kako je bukvalno rekao – „miroljubiv i uspešan član evropske porodice“. A na zajedničkoj konferenciji za novinare sa separatističkim premijerom južne srpske pokrajine, evropski komesar File je naglasio da je dodeljivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Kosovu - „zaslužena nagrada za veliki posao koji su institucije Kosova uradile“, te da su zemlje članice Unije bile jedinstvene kada su odlučile da odobre početak pregovora sa Kosovom, čime je po njegovim rečima „Kosovo definitivno ušlo u agendu integracije i učlanjenja u Evropsku uniju“.

Zato, kada uporedimo reči ohrabrenja koje su evropski zvaničnici Manuel Barozo i Štefan File izrekli Kosovu, sa njihovim najnovijim pretnjama Krimu i Rusiji, onda se jasno primećuje da Stari kontinent zapravo ne boluje od amnezije nego od hipokrizije. A podsetimo, hipokrizija ili licemerje po definiciji znači - zastupanje stavova, vrednosti i uverenja u koje čovek ni sam ne veruje, ali ih izgovora zato da namerno zavara druge ljude. Međutim, ovaj put je teško očekivati da će Brisel zavarati bilo koga, a Krim i Rusiju pogotovo.

Ratko Paić,