Birači su najviše uskratili podršku NATO strankama

U postizbornim razmatranjima iskazane volje birača u domenu odnosa prema spoljnopolitičkim pitanjima, u medijima provejava mišljenje da je stvoren konsenzus oko evropskog kursa zemlje, što je inače u priličnoj meri diskutabilno ako se uzme u obzir duboka podeljenost građana po tom osnovu uprkos neospornoj tačnosti činjenice da u parlamentu neće biti deklarisanih oponenata tom kursu.

Međutim, ono što su građani na ovim izborima zaista nedvosmisleno potvrdili kao svoju volju, to je opredeljenje za vojnu neutralnost Srbije, s obzirom da su ključni zagovornici priključenja zemlje NATO savezu dobili izuzetno malu podršku i praktički nestali sa političke scene.

Dakle, iako su duži niz godina bile značajan politički faktor, čak znatno veći nego što su imale realno uporište u biračkom telu, ovaj put su ispod cenzusa ostale dve stranke koje su prednjačile u svom evroatlantskom opredeljenju, a radi se svakako o Liberalno-demokratskoj partiji i Ujedinjenim regionima Srbije, čiji predstavnici su na vrlo jasan način zastupali takav stav.

Podsetimo, lider prve od njih Čedomir Jovanović, često se izjašnjavao po tom pitanju i govorio da ta partija želi da se Srbija što pre nađe na spisku zemalja NATO, zato što po njegovom viđenju, uprkos drugačijem istorijskom iskustvu, on predstavlja garanciju za teritorijalnu celovitost zemlje.

A istaknuti predstavnici druge pomenute stranke ne samo što su zastupali identične stavove u vezi vojnog svrstavanja Srbije, nego su na momente izazivali pravu buru u javnosti, od kojih je verovatno bila najkontroverznija tvrdnja koju je prošle godine izneo visoki funkcioner URS-a i predsednik Skupštine grada Kragujevca Saša Milenić, i to baš na dan obeležavanja početka NATO agresije na Srbiju – da je taj vojni savez zapravo oslobađao Srbiju.

Inače, sličnog mišljenja je bila i njegova stranačka koleginica Suzana Grubješić koja se u državnom parlamentu svojevremeno usprotivila vojnoj neutralnosti zemlje, smatrajući to potpuno neprihvatljivim i zalažući se za ulazak Srbije u zapadni vojni blok, što je po svemu sudeći bio važan razlog zbog čega su glasači ovog puta uskratili podršku njenoj političkoj opciji da i dalje zadrži pređašnje pozicije.

Štaviše, kada je reč o tim strankama koje su ostale ispod granične vrednosti potrebne za sticanje parlamentarnog statusa, za njih je bilo karakteristično i oštro oponiranje krupnim ruskim investicijama, a to se pre svega odnosilo na njihov kritički stav prema Južnom toku ili prema kupovini Naftne industrije Srbije, što takođe znači da su u najnovijoj podeli mandata srbski birači ujedno uskratili podršku najvatrenijim protivnicima investicija iz tog dela sveta.

Drugim rečima, sve to znači da se na upravo proteklim izborima u biračkom telu očigledno još više učvrstio stav o neophodnosti da se Srbija drži podalje od članstva u Severnoatlantskom savezu, što uostalom i nije čudno ako se uzme u obzir činjenica da se uskoro bliži godišnjica bombardovanja u kome leži praktički sav odgovor na pitanje - zbog čega je građanima toliko neprihvatljiva opcija zbližavanja sa njim.

Ratko Paić,