Barselona se sprema za razvod sa Madridom

Referendum na Krimu je bio prvi iz planiranih za ovu godinu evropskih plebiscita, posvećenih pitanjima nezavisnosti.

Posle stanovnika Krima, Škotlanđani i Katalonci se spremaju da izjave svoje pravo na samoopredeljenje. Poslanik španskog parlamenta iz Katalonije Enrike Ravelo čak je boravio kao posmatrač na referendumu u Krimu. Još u januaru 2013. godine parlament Katalonije je usvojio Deklaraciju o suverenitetu ove atuonomije, koja omogućava njenim stanovnicima da samostalno odrede svoju političku budućnost.

Kada je reč o separatizmu u Španiji, u prvom redu padaju na pamet Baski i njhova teroristička organizacija ETA. Ipak ne sanjaju samo oni da iskorače van kontrole Madrida. Poslednjih godina o pravu na samoopredeljenje sve češće su počeli da govore Katalonci. Istina, za razliku od Baska, oni planiraju da brane to pravo isključivo mirnim putem. Pri tome stanovnici Katalonije pozivaju se na kulturne i jezičke razlike sa ostalim podanicima kraljevstva. Kako smatra rukovodilac centra za evropska istraživanja Instituta za međunarodnu ekonomiju i odnose (IMEMO) Aleksej Kuznjecov:

- Radi se o tome što su Katalonci zaista drugi narod. Španija je multinacionalna država. Postoje Kastiljci, Baski, ali najveći narod su Katalonci. I oni su se uvek zalagali za široku autonomiju u okviru španske kraljevine.

Katalonija je više puta izjavljivala da želi da bude suverena država. Posebno porastu separatističkih raspoloženja je doprinela represija protiv Katalonaca koja je postojala za vreme diktature Franka. Od 1978. godine Katalonija je postojala kao autonomna zajednica. Ona je jedan od 17 regiona Španije koji ima sopstvenu vladu i parlament. Uz ot u rukama katalonskih vlasti nalazi se kontrola sudova, policije i obrazovanja. Ali pri tome oni su lišeni prava raspolaganja novcem koji zaradi Katalonija. A to je za najbogatiji region Španije principijalno, smatra šef odeljenja za zemlje i regione Evropskog instituta Vladislav Belov.

- Katalonija je region koji preraspoređuje poreze naplaćene na ovoj teritoriji u korist drugih delova Španije. I Katalonci, govoreći o neophodnosti veće samostalnosti, dolaze do zaključka da oni mogu da žive sami, da im ne treba nikakvih ukaza iz prestonice. Sami mogu da određuju pravac svog razvoja, oni su sami sebi dovoljni i da u principu Katalonija kao moguća samostalna državna formacija ima ne samo pravo na egzistenciju, već može i da je sebi osigura.

Katalonci računaju da naprave odlučujući korak u stranu sticanja dugoočekivanog suvereniteta krajem ove godine. Za novembar je planirano održavanje referenduma o nezavisnosti. U to da će većina učesnika podržati ideju „razvoda“ Madrida i Barselone malo ko sumnja. Istina, centralne španske vlasti rezultate ovog glasanja teško da će priznati. Još jedan problem će biti međunarodni status Katalonije. Ona bi htela da sačuva članstvo u EU, mada automatski neće moći da postane član unije. EU se oprezno odnosi prema katalonskom sparatizmu. Jer izlazak ovog regiona iz Španie može da podstakne slične tendencije u drugim delovima Evrope – Škotskoj i Flandriji.

Artjom Kobzev,