Presuda za NATO zločine sakuplja prašinu u sudu

Presuda srbskog pravosuđa za zločine nad srbskim stanovništvom od strane stranih državnika sakuplja prašinu.

Ni posle ovoliko godina od NATO agresije nije doneta pravosnažna presuda protiv ratnih zločinica odgovornih za smrt oko 3000 građana SR Jugoslavije. Posle ukidanja prvobitne presude od strane Vrhovnog suda, obustavljanjem postupka od strane Okružnog suda i nakon ukidanja Vojnih sudova nejasno je da li se i pred kojim sudom u Srbiji vodi postupak protiv NATO zločinaca. U Skladu sa Zakonom o preuzimanju nadležnosti Vojnih sudova predmet je 2004. godine trebao da se vrati na Okružni sud Beogradu.

Kako krivično delo ratnog zločna nikad ne zastareva, a većina optuženih se više ne nalazi na važnim državnim funkcijama u svojim zemljama u cilju je pravde i odgovornosti prema žrtvama da se otvori pitanje njihove krivične odgovornosti.

- 21. septembra 2000. godine 14 tadašnjih čelnika zapadnih zemalja u odsustvu je osuđeno na po 20 godina zatvora zbog bombardovanja Srbije, Vilijem Klinton, Medlin Olbrajt, Havijer Solana, Toni Bler, Vilijem Koen, Robin Kuk, Džordž Robertson, Žak Širak, Iber Vedrin, Alen Rišar, Gerhard Šreder, Josef Fišer, Rudolf Šarping i Vesli Klark.

- 19. juna 2001. Vrhovni sud Srbije je ukinuo presudu i vratio predmet Okružnom u Beogradu.

- 17. septembra Okružni sud u Beogradu obustavio je krivični postupak protiv čelnika zapadnih zemalja i NATO zbog agresije na Jugoslaviju 1999., a postupak je prebačen Vojnim sudovima.

- 31. decembra 2004. godine  ukinuti su Vojni sudovi, a u skladu sa Zakonom o preuzimanju nadležnosti Vojnih sudova predmet je trebao da se vrati na Okružni sud.

Takođe, kako ova teška krivična dela nikada ne mogu zastariti, što znači da se njihovi izvršioci i danas mogu uhapsiti i privesti pravdi, kako to da vlasti Srbije, odnosno tužilaštvo za ratne zločine nisu uhapsile izvršioce i to bar one koji su kročili na njenu teritoriju, a kao što su Havijer Solana i Medlin Olbrajt. Zaključujemo da pravosudni organi ne poštuju sopstvene odluke i krše zakone iz oblasti krivičnog i krivično-procesnog prava Republike Srbije.

Kakav je to paradoks?

Sopstvenu presudu za zločine nad srbskim stanovništvom, državom i imovinom od strane "tada" neprijatelja, država Srbija ne želi ili ne smije da procesuira. Ako smo mogli milion puta čuti izjave da je srbsko pravosuđe odradilo tako težak i obavezujući "posao" u vezi hapšenja haških optuženika, šta možemo reći za presudu koja čeka svoje izvršenje, a koja se tiče oko 3000 žrtava stanovnika SR Jugoslavije, a o materijalnoj šteti da i ne govorimo?

Kompletnu presudu pisanu na 250. stranica možete preuzeti OVDE - (zip-pdf,19Mb)