Mesečeve misije i smanjenje rizika

Buduće ekspedicije na Mesecu će se suočiti sa mnogim opasnostima, između ostalih meteoritskom opasnošću. Na Zemljinom satelitu praktično nema atmosfere, zato se čak i manji meteor apsolutno ne usporava, te je njegov pogodak sposoban da ozbiljno ošteti građevine na Mesecu. Doduše, eksperti smatraju da takav rizik može da se svede na minimum.

Neprekidni monitoring površine Meseca se vodi u toku 8 godina. Teleskopi na Zemlji su upereni u Mesec, fiksirajući sevanja od pada meteorita. Tokom čitavog perioda opservacije je fiksirano 300 sevanja. Najjaće je bilo u septembru protekle godina, nedavno su objavili pojedinosti. Energija udarca kamena od 400 kilograma sa brzinom 17 kilometara na sekund naučnici su uporedili sa eksplozijom 15 tona eksploziva. Na mestu pada meteorita je nastao krater dubok 40 metara. Za čoveka sa Zemlje je to sevanje bilo poput sjajnosti Polarne zvezde. Teško je zamisliti šta bi ostalo od stambenog modula na Mesecu da ga je pogodio takav kamen. Međutim, verovatnoća takvog pogodka astronauta ili stanice je ništavna: to se može desiti jednom u toku nekoliko hiljada godina. Problem je u drugom, - kaže šef odelenja Instituta astronomije RAN Oleg Malkov.

- Za boravak ljudi na Mesecu su mnogo opasnije sitne čestice. Trunka prašine, koja leti sa ogromnom brzinom, može da probije skafander, te bi se čovek ugušio. Mesec stalno bombarduju takve čestice poput glave šibice, čak i sitnije. Sa Zemlje se to ne vidi. Međutim, astronauti na Mesecu će to ranije ili kasnije sigurno osetiti.

Astronauti različitih ekspedicija američkog programa «Apolo» izlazili su iz modula na Mesec, ukupno su se tamo nalazili nedelju i po dana. Pre 40 godina opasnost od mikrometeorita se potcenjivala, ništa se nije desilo čisto slučajno. U budućim misijama će biti preduzete mere zaštite, - ubeđen je docent astronomskog odelenja fizičkog fakulteta MDU Vladimir Surdin.

- Dugovremenu bazu je bolje sakriti ispod zemljišta na dubini 2 do 3 metra. U toku nekoliko godina će obavezno doći do takvog pogotka. Nije to teško izvesti zbog toga, što je na Mesecu lako zemljište zbog slabe gravitacije. Na to računaju oni, ko planira let na Mesec. Stanice za duži boravak će biti slični zemunicama. Biće sagrađeni podzemski bunkeri za aparaturu i za kosmonaute.

Sloj zemljišta će ujedno štititi ljude i od radijacije. Ako nastane potreba da se izađe napolje skafanderi ne mogu da imaju oklope. Međutim, ni oni ne bi pomogli zbog ogromne brzine meteorita. Moraće se svesti na minimum izlazak ljudi, treba prevaliti maksimum obaveza na robote. Obim «zemljanih» radova moguće je skratiti pri tačnom izboru mesta sletanja, - nastavlja ekspert.

- Treba planirati let ekspedicija u mesta nedavnog pada meteorita. Za geologe su to korisna mesta. Sve do sada niko nije dobio uzorke mesečevog tla iz unutrašnjih oblasti Meseca. Bušili su samo za dubinu od 2 metra. U ovom slučaju meteorit sam kopa jamu, duboku nekoliko desetina metara, iz koje se mogu uzeti ti geološki uzorci. Oni su interesantni, sveži, nepristupačni ranije.

Statistike metoritske opasnosti na Mesecu polako se akumuliraju. Skoro 5 godina oko njega kruži orbitalna sonda NASA. Od marta protekle godine do marta ove godine ona je 4primetila više od 20 novih kratera i više od 200 tragova od izletanja ostataka meteorita. Važno je bilo da se sazna da se izbijene iz tla čestice raspršavaju za desetine kilometara, stvarajući opširnu opasnu zonu. To će takođe biti uzeto u obzir pri planiranju mesečevih ekspedicija.

Boris Pavliščev,