Kolaž od sudbina i bitaka

Oluja 1812. godine – tako se naziva nova predstava koju je postavio u čuvenom moskovskom Pozorištu na Taganki reditelj Sergej Gluščenko. Predstava je posvećena ratu Rusije i Napoleonove Francuske. Između ostalog, pripovedanje obuhvata pola veka: od 1804. do 1854. godine.

U predstavi je ogroman broj junaka i sižejnih preplitanja. Ali dva bezuslovna vrha, dva pola među kojima se kreću milioni sudbina su carevi Aleksandar Prvi i Napoleon Bonaparta. U intervjuu za Glas Rusije reditelj Sergej Gluščenko je predstavio svoj rad ovako:

- Ovde nema jedinstvene dramaturške linije, predtava je vrlo kolažna. Nema kraja biografijama ljudi, ni počekta. Nisu propraćene do kraja ljubavne linije ili neke druge političke linije. Jednostavno pravim kolaže i vezujem to za život Danilovskog, pisca. Zato je i podnaslov predstave Iz beleški Danilovskog. On svojom linijom povezuje Napoleona i Aleksandra. I između Napoleona i Aleksandra, između Evrope i Istočne Evrope, Rusije – dešava se ovo kovitlanje ideja, smislova.

Što se tiče pisca Danilovskog, prirodna analogija sa realnim, poznatim piscem Grigorijem Danilevskim koji je živeo u 19. veku pogrešna je. On nije bio prototip, rekao je za Glas Rusije reditelj Sergej Gluščenko.

- Moj Danilovski ima dva prototipa – to je duša i srce naše vojne strane obaveštajne službe Petar Čujkevič, intelektualac, blistavi mislilac koji je nadmudrio obaveštajnu službu Napoleona. I načelnik kontraobaveštajne službe Jakov de Sanglen. To su dva vrlo pametna čoveka, dva intelektualca, dva književnika, blistava prevodioca Getea, Hajnea.

Radnja postavke počinje 1854. godine. Trojica prijatelja od kojih je jedan isti taj pisac Danilovski, sećaju se mladosti, rata protiv Francuza. Sva trojica nisu bili obični učesnici događaja, svi su lično razgovarali sa carom Aleksandrom Prvi, izvršavali njegove naredbe. Svaki je prošao svoj sopstveni složeni put, ali nije izgubio na tom putu glavno: ljubav prema domovini, Rusiji.

Jedna od glavnih intriga postavke je sudbina cara Aleksandra Prvog: poslednjih godina života on je često govorio o želji da se odrekne od prestola i povuče se od sveta zato je njegova neočekivana smrt u Taganrogu 1825. godine odmah stvorila legendu o tome da car nije umro, već je postao pustinjak. Autori predtave čine ovu legendu stvarnošću. Ipak ništa manja intriga nije u samom načinu prikazivanja predstave! To je pravo multimedijalno dejstvo. Junaci na sceni, junaci na ekranu, pripovedanje se nastavlja, ali filmskom realnošću, pri tome sve to se meša sa grandioznim scenama bitaka iz filma Sergeja Bondarčuka Rat i mir. Mislim da je to optimalni korak za osmišljavanje tako globalnog materijala – kaže Sergej Gluščenko.

- Pokrenuti tako mnogo tema – za to je trebalo naći pravilnu formu. Zato sam pomešao ruski psihološki teatar sa elementima Vahtangova, Mejerholda. To nisu uporedive stvari, forme, ali sam put tog spajanja je zanimljiv!

Između ostalog osnova za predstavu Oluja 1812. godine bio je istoimeni scenario filmskog projekta u 8 epizoda. Autor je Sergej Gluščenko. Scenario je bio napravljen u okviru pripreme za 200-godišnjicu Otadžbinskog rata 1812. godine.

Rita Bolotska,