Rusija i SAD na pragu novog poglavlja u istoriji bilateralnih odnosa

Zapadna štampa piše o povatrku diplomatije iz vremena hladnog rata, kada se sudbina trećih zemalja rešavala u Vašingtonu i Moskvi.

U međuvremenu po mišljenju eksperata, direktne paralele su ovde neumesne, iako sličnosti ima na pretek.

SAD shvataju da svakako moraju sarađivati sa Rusima, podvlače zapadni stručnjaci. Vašington više ne može, za razliku od 90-tih godina da nameće konačni rezultat. Svedoci smo onoga na šta su mnogi eksperti upućivali: Amerikanci se postepeno privikavaju na novi odnos snaga, smatra glavni urednik lista „Rusija u globalnoj politici“ Fjodor Lukjanov:

- Već se privikavaju na novi status Krima i na to da brzog rešenja za Ukrajinu nema. I na to da se čak i najoštriji konflikti u uslovima kada je rat nemoguć, pretvaraju u diplomatsku rutinu. Jednostavno, nema drugog puta. U diplomatiji je najstrašnije kada se jedna strana oseti sateranom u ćošak. Onda počinju impulsivna dejstva. A ako svi smatraju da su ostvarili uspeh, onda je to pun pogodak!

Pri tome, svaka od strana može da interpretira događaje iz sopstvenog ugla, onako kako njoj to odgovara. Na primer, u sferi javne politike, Vašington je uveren da samo težina njegovih argumenata i pretnja sankcijama Rusiji mogu da utiču na razvoj situacije u vezi sa Ukrajinom. Čini se, svaka strana ima pravo da idealizuje svoju poziciju.

U određenoj meri su rusko-američki odnosi postali racionalniji. Iako će faktor ukrajinske krize biti još dugo prisutan. Međunarodni odnosi su ipak prilično inertni. Teško je neke događaje prosto tek tako promeniti.

Najvažnije u izgradnji bilo kojih odnosa, uključujući i spoljnopolitičku scenu, to je poverenje kao rezultat spoznaje da partner zaista stoji iza svojih reči. Takođe, veoma je važo da obe strane od početka shvataju šta se može, a šta ne može činiti.

Sergej Duz,