Srbija – zemlja diplomatije ili o budućnosti Karlovačkog mira

Sam po sebi okrugli sto je pojam koji je ušao u diplomatsku praksu u 20. veku kao forma razmatranja pitanja i problema. To smo sada navikli da vidimo kako se na primer zasedanja u SB UN odvijaju upravo u takvom formatu. Ali gde su izvori? Treba ih tražiti u događajima s kraja 17. veka, kada je u Sremskim Karlovcima mirovni sporazum prvi put u istoriji bio sklopljen za okruglim stolom, između država članica Svete Lige i Osmanske Imperije, posle serije teških poraza poslednje u Evropi.

Odmah da kažemo da je Rusija dobila dvostruku korist od pregovora – država Petra Prvog je ostavila sebi ranije stečeni Azov, a drugo, kako ističe istoričar Lav Usiskin, pregovori u Sremskim Karlovcima su postali faktički ulazak Rusije u veliku diplomatiju, upravo tada je bilo stečeno dragoceno iskustvo odbrane interesa u nekoliko pravaca i sa dugoročnim prognoziranjem.

Na pitanja o prošlosti i (neka to ne zvuči paradoklasno) budućnosti Karlovačkog mira odgovaraju istoričar iz Kalinjingrada, autor monografije Srbi u austrijskoj monarhiji u 18. veku, Jurij Kostjašov i Vladimir Čeh, predsednik fonda Karlovački okrugli sto iz Beograda.

Gospodine Kostjašov, krajem 17. veka Srbi još nisu imali svoju državnost, ipak, Karlovački mir je odigrao veliku ulogu u sudbini tog naroda. Kako je vidite Vi?

- Prema uslovima mira Srbi su se više nego na 200 godina našli s raznih strana austro-turske granice, u raznim državama, i ja bih rekao u raznim civilizacijama. Dovoljno je reći da se u 18. veku obrazovanim u Turskoj smatrao onaj koji ume da čita i piše, dok je u Austriji to bio čovek koji je studirao u Beču ili Pragu. Razdvajanje naroda je tragedija, posebno ako je izgubljena sopstvena državnost. To može da se učini neobičnim, ali Srbi ne samo da su izašli na kraj sa svojom nesrećom, već kao da su crpli u njoj snagu i očuvali svoju nacionalni identitet. Uzroka je bilo nekoliko: srbski narod u muslimanskoj Turskoj i katoličnoj Austriji bio je veran pravoslavlju, sačuvao svoju crkvenu samostalnost. Pri tome Srbi su bili duboko religiozan narod, vernost pravoslavlju je značila za njih pre svega poštovanje zaveta predaka, nacionalnih tradicija. Kao drugo, Srbi sa obe strane granice su bili povezani zajedničkim poslom, zajedničkim ekonomskim interesima. I konačno ne treba odbacivati i blagotvorni uticaj Rusije, koja je bila pokrovitelj svoje braće po veri kako u Austriji, tako i u Turskoj, i time pružala podršku Srbima kao jednom narodu. To jedinstveno nacije se ispoljilo već početkom 19. veka, za vreme Prvog srbskog ustanka.

U Sremskim Karlovcima planirano je da se upostavi spomenik Okruglom stolu, i pre godinu dana bio je osnovan specijalni fond. Gospodine Čeh, kao predsednik Fonda, recite zašto je to važno za Srbiju?

- Te 1699. godine ljudi su ovde u Sremskim Karlovcima sedamdeset i dva dana pregovarali i na kraju potpisali mir za okruglim stolom. Pojam okruglog stola ušao je na taj način u svetsku diplomatsku istoriju, dakle rođen je na ovom tlu. I to je za nas, i za mene i za ekipu koja je napravila fondaciju Karlovački okrugli sto, bila bitna činjenica. Da ne govorimo o ratu, da ne govorimo o onima koji su dobili i izgubili, o mrtvima, o prošlosti, nego da budućnosti preporučimo te mirovne pregovore, jednakost u razgovoru, sedenje za okruglim stolom. Za okruglim stolom pregovarači učesnici su ravnopravni. I tu se stvaraju dogovori, a ne ispunjavaju naredbe. Naša ideja je bila da okruglom stolu podignemo spomenik u Sremskim Karlovcima da bismo podsetili šta se i kako desilo, jer legenda o kralju Arturu je u stvari engleska legenda, a prvi pravi zaista okrugli sto je bio ovaj, karlovački. Mi smo u dogovoru sa predsednikom opštine i lokalnim službama definisali zaista lepo mesto u samom centru Sremskih Karlovaca gde će spomenik biti podignut. Mi ćemo u septembru raspisati svetski konkurs za spomenik. I ne bismo hteli ni na koji način da utičemo na umetnike i njihov stav o tome kako oni vide ovom prilikom ne čoveka ili događaj, nego pojam okrugli sto. I to će biti zanimljiv umetnički zadatak.

Gospodine Kostjašov, da li vam se dopada inicijativa postavljanja spomenika? Da li će ona povećati interesovanje prema Srbiji kod istoričara i turista?

- Inicijativa se može samo podržati, zato što je Karlovački mir jedan od onih događaja u evropskoj istoriji koji imaju pozitivnu energiju. To zaista može da privuče turiste, ali nije manje važno ni ukazivanje na važnost razvoja ravnopravne diskusije.
Sačuvana je gravira na kojoj su predstavljeni pregovori i svaka delegacija je tada ulazila na posebna vrata, kako se ne bi postavljalo pitanje hijerarhije, kojoj je u to vreme pridavan poseban značaj. Da dodam da su se odluke kongresa pozitivno odrazile i na odnose ruskog i srbskog naroda. Rusiju je u Sremskim Karlovcima predstavljao diplomata Prokofije Voznicin. On je tesno komunicirao sa srbskom stranom, sa partijarhom Arsenijem, i upravo od tada u Rusiji se pojavljuje stabilno mišljenje o Srbima kao svojim saveznicima na Balkanu.

Gospodine Čeh, kako može dalje da se razvija ideja Sremskih Karlovaca kao praprestonice evropske diplomatije?

- Naša je želja bila da okupimo šest zemalja potpisnica Karlovačkog mira, jer tad smo isto u istoriji prvi put imali da četiri zemlje koje su direktno učestvovale u ratu potpisuju mir i to u prisustvu dve zemlje koje su, da tako kažem, kontrolori. U to vreme bili su to Engleska i Holandija. Pozvali smo i zanimljivo je da ćemo u toku aprila imati sastanak sa šest ambasadora šest zemalja potpisnica Karlovačkog mira da zajednički pregledamo način i da se dogovorimo kako ćemo raspisati svetski konkurs za spomenik okruglom stolu. Kad podignemo sledeće godine spomenik okruglom stolu u Sremskim Karlovcima, nastavićemo sa tom tradicijom pregovaranja, organizovaćemo okrugle stolove na različite političke i društvene teme koje su danas aktuelne. Treba to da se radi u prisustvu studenata istorije, diplomatije, novinarstva da bi se studentima približila ta problematika. Taj, da tako kažem, vikend studentski seminar želimo da za nekoliko godina preraste u jednu letnju političko-diplomatsku školu u Sremskim Karlovcima.  Pored ostalog još jedna ideja je da sa redakcijama evropskih listova i drugih medija napravimo žiri za ocenjivanje svake godine u okviru fondacije Karlovački okrugli sto i nagrade za politički potez godine.

Timur Blohin,