Prijateljstvo sa SAD kao način samoubistva

Opasno je biti neprijatelj Amerike, ali biti njen drug – fatalno je. To je izjava Henrija Kisindžera koja pada na pamet kada SAD u pojedinoj tački zemljine kugle počinju, polazeći od tekućih interesa, da se oslobađaju njima lojalnih političara.

Nova žrtva američkih intersa izgleda može da postane Hašim Tači, jedan od osnivača OVK, za čije članove sada SAD zahtevaju da im se sudi.

Američki tužilac Klint Vilijamson već je sakupio veliki dosije o zločinima članova bivše OVK, i očigledno je da u bilo kom rasporedu snaga, Tačijevo ime u toku rasprave sigurno će se pojaviti. Onda – zbogom politička karijero, a možda i slobodo.

Žalosni rezultat „prijateljstva“ sa SAD zakonomeran je, smatraju ugledni ruski eksperti. Mišljenje Generalnog direktora Instituta za spoljnopolitička istraživanja i inicijative Veronike Krašenjinikove.

- Jedan od nedavnih primera za to šta se dešava sa liderima koji smatraju da mogu da se druže sa SAD delimično ili napola – to je predsednik Ukrajine Viktor Janukovič. Postoji čitava plejada primera kada su politički lideri smatrali da sa SAD mogu nekako da se dogovore u svoju korist, od panamskog diktatora Manuela Norijege, do Sadama Huseina i Viktora Janukoviča. Završava se uvek vrlo loše, čak i pogubljenjem.

Da se setimo da su Norijegu strpali u zatvor na 40 godina. Huseina su obesili, a Janukoviča... Između ostalog, zakonito izabrani predsednik Ukrajine za sada ima sreće, samo su ga smenili.

A sada dajemo mikrofon istoričaru Aleksj u Piljko, koji se specijalizuje na istoriji međunarodnih odnosa u drugoj polovini 20. i početkom 21. veka.

- Sa SAD može se dogovarati u uslovima balansa snaga. Rusija i SAD zbog postojanja snažnog nuklearnog potencijala ravnopravne su države. Druga je stvar što Moskva nije uvek htela da koristi ovaj svoj potencijal u dijalogu sa SAD i izbegavala je politiku konfrontacije. Sada, možda to nije previše dobro, ali šta da se radi, vraćamo se 25-30 godina unazad, kada su odnosi SSSR i SAD opisivani kao konfliktni, ali postojala je saradnja. U uslovima disbalansa snaga sa njima je nemoguće dogavarati se.

Treći naš sagovornik, stručnjak za probleme globalne uprave Aleksandar Naumov bio je vrlo kratak:

- Odgovoriću citatom drugog državnog poslenika, predsednika Argentine Kristine Kiršner: Znate zašto u Americi nikada neće biti državnog udara? Zato što u Vašingtonu nema američke ambasade!

I tako da rezimiramo: na korist od odnosa sa SAD može da računa samo lider velike zemlje sa snažnim nuklearnim potencijalom. Svi ostali od Velikog prekookeanskog druga bolje da se drže na distanci.

Vera Žerdeva,