Zagonetke Crnog mora

U Rusiji je počela Crnomorska regata velikih jedrenjaka. Na desetine školskih jedrenjaka iz celog sveta dva puta će preći Crno more i posetiti luke u Varni, Novorosijsku, Sočiju i Konstanci. 

Ruski gradovi uredili su lučke zone i pripremili zabavne sadržaje za goste regate. Ali Crno more nije samo odlično mesto za odmor. Njegove dubine kriju mnoge zagonetke.

Crno more je jedno od omiljenih mesta za odmor Rusa. O njegovoj neponovljivosti dosta se zna, ali more, ipak, i dalje krije mnoge tajne. Krimski arheolozi otkrili su na dnu Crnog mora grad Akra, nastao u šestom veku pre nove ere. Na dnu Crnog mora postoji i podvodna reka, sa plavnom dolinom, obalama, vodopadima.

Ništa manje nije zanimljiva ni površina mora. Na primer, u avgustu noću voda Crnog mora počinje da svetluca. To se događa zato što u površinskim slojevima živi Noctiluca scintillans , grabljiva alga. Tamo ima još mnogo neobičnih organizama, koji istina, nemaju gde da se posebno rasporede, za život su povoljni samo slojevi do dvesta metara dubine. Još jedna zanimljiva karakteristika mora, reći će Sergej Doboroljubov, zamenik dekana gegrafskog fakulteta za naučni rad MGU „M.V. Lomonosov“ i dopisni član RAN-a.

- Devedeset procenata mora čini vodonik sulfid. Razlog za tako interesantnu strukturu vode treba tražiti u činjenici, da Crno more sa Mramornim i Sredozemnim morem spaja izuzetno mali moreuz, kroz koji dolazi slana i gusta voda, dok slatka voda iz reka smanjuje salinitet gornjih slojeva i ne dozvoljava mešanje vode do dna.

Prema naučnim istraživanjima, živi svet postoji samo u desetom delu celokupne vode Crnog mora. Na dnu se mogu naći dagnje, kamenice, ali i školjke iz roda Rapana, pristigle sa Dalekog istoka. Ovaj mekušac je postao nezvanični simbol crnomorskih letovališta, jer turisti ne odlaze bez suvenira od prelepe školjke. Ali, ne znaju svi, da ta grabljivica, koja se hrani planktonom i drugim mekušcima, u Crnom moru nema pravih neprijatelja, pa je zato izuzetno teško boriti se sa njom.

Prethodnu sličnu najezdu „stranaca“ Crno more je preživelo osamdesetih godina prošlog veka, podseća Sergej Dobroljubov:

- Doseljenici predstavljaju ekološku katastrofu. Kada je u vreme Sovjetskog saveza počeo uvoz pšenice iz Amerike, sa njom su došle i rebronoše. To su male polučvrste supstance.

Rebronoše su pojele su sav plankton, kojim su se hranile ribe. Naglo se smanjio broj crnomorskih meduza. To se dogodilo osamdesetih godina prošlog veka. Smanjen je ulov. Rebronoše su dovele do vrlo neprijatnih posledica. Na našu sreću devedesetih godina se doselio pravi neprijatelj Rebronoša i stanje je stabilizovano.

U Crnom moru se mogu sresti i neočekivani gosti raže i ajkule, koje su se tu slučajno našle preko moreuza, iz Sredozemnog mora. Ali turisti ne treba da se boje, voda u Crnom moru nije pogodna za život ajkula i one ovde neće ozbiljno zaći.

Marija Baljabina,