Moldavija: među Pridnjestrovljem, Gagauzijom i EU

Moldavija će za par nedelja potpisati sporazum o ekonomskom i političkom pridruživanju EU. Ipak, pred tako važan događaj za ovu zemlju, Kišinjev uporno ne obraća pažnju na to što se raspoloženje stanovništva u državi, a posebno u određenim regionima daleko razlikuju od pozicija zvaničnih vlasti. Kišinjev ne usporava svoj put ka Zapadu i moguće zatezanje odnosa sa Rusijom.

A upravo najveći broj najamnih, sezonskih radnika u Rusiji zarađuje sumu koja ukupno čini trećinu bruto nacionalnog dohotka Moldavije. Vlasti u Kišinjevu su toliko uverene, da čak svojim građanima ni ne objašnjavaju moguće prednosti i mane pridruživanja EU, govori bivši ministar inostranih poslova i evrointegracija Moldavije Valerij Ostalep:

- U samoj državi, niko ni sa poslovnim ljudima, ni sa poljoprivrednim proizvođačima ni sa stanovništvom Pridnjestrovlja nikakve programe ne sprovodi. I ne objašnjava kakvi će biti realni plusevi i minusi od tog ugovora. RF je već nekoliko puta skretala pažnju na to da se ovaj ugovor može negativno odraziti na naše odnose. Kišinjev se uprkos tome, pravi kao da to nama nije važno.

U međuvremenu, i u samoj Moldaviji postoje nerešena unutrašnja politička pitanja, koje vlasti, na putu ka Evropi takođe pokušavaju da ne primete. Osim Pridnjestrovlja, koje faktički već 22 godine vlasti države ne kontrolišu, postoji i južna autonomija Gagauzija, gde je 2.februara bio sproveden referendum, na kojem se više od 90% stanovništva izjasnilo za istočni vektor razvoja Moldavije- tačnije za jačanje odnosa sa Rusijom i Carinskom unijom (RF, Belorusija, Kazahstan).

„Pokret je sve, a cilj je ništa“- rekao je nemački filozof Edvard Bernštjan u 19.veku. Danas, po mišljenju eksperata, ova misao najbolje oslikava situaciju sa integracijom Moldavije u EU. Glavni cilj kretanja moldavskih vlasti je punopravno članstvo države u EU. Eksperti takođe priznaju, da od članstva u EU Moldavija, kao najsiromašnija država Evrope, zaista može da dobije mnogo političkih i socijalnig bonusa, kao i pozitivne ekonomske promene. Ali, problem je u tome što evropski činovnici ne žure Moldavcima u zagrljaj. Nikakve garancije nisu date Moldaviji u EU, šta više poznavaoci prilika govore da Moldaviju čeka status večite „tampon zone“ između Evrope i Evroazije.

Ipak, politikolozi se nadaju da će nakon 27.maja i potpisivanja ugovora o pridruživanju, moldavske vlasti konačno izaći u susret- sopstvenom narodu.

Štefan Dafo,