Rusija-EU: politička napetost podgrejana gasom

Zašto je gas ipak bolji od drveta, kako ataman može bez zlata i kada će se ukrajinski gasovod pretvoriti u staro gvožđe — na ova i druga pitanja odgovarali su učesnici konferencije za štampu u Moskvi.

Dokazano je da se politička napetost vrlo lepo podgreva gasom. I članovi Evropske komisije odbili su da učestvuju u međunarodnoj konferenciji Energetski dijalog Rusija-EU: gasni aspekt, koja startuje 14. maja u Briselu. O tome je na sastanku sa novinarima, organizovanom u MIA Rosija sevodnja saopštio zamenik ministra energetike RF Anatolij Jankovski i predsednik Ruskog gasnog udruženja, zamenik predsednika Komiteta Dravne dume RF za energetiku Pavel Zavaljni.

- Glavna tema između ostalog sve jedno je bila Ukrajina, glavni uzrok nedolaska članova Evropske komisije. Predstavnici medija ove zemlje, kao i novinari zapadnih kompanija pitali su zašto kada je reč o isporukama plavog goriva od strane Gasproma Kijev prebacuju na pretplatu i zašto nema popusta kao za evropske partnere.

Anatolij Janovski je podsetio da treba ipak deliti odnose između država i odnose privrednih subjekata i naveo je kao primer konflikt sa Gruzijom, kada na nivou privrednih subjekata nikakvih problema u saradnji Moskve i Tbilisija linijom energetike nije bilo. Sa Ukrajinom je situacija suprotna:

Već četiri i po meseca besplatno isporučujemo gas suverenoj, krajnje demokratskoj državi. To je isporuka gasa u stilu sovjetskog filma Svadba u Malinovki, tamo postoji replika: Kakav si ti to ataman, kada nemaš zlato u rezervi?

Što se tiče popusta, zamenik ministra je naveo primere kada ukrajinski partneri nisu ispunili uslove sporazuma koji predviđa iste te popuste. U svakom slučaju ako jedna od strana smatra uslove sporazuma nepovoljnim, ona može da se obrati arbitražnom sudu, što se u civilizovanom svetu i radi — istkao je Anatolij Janovski. Prema njegovim rečima, Rusija jednostavno želi normalno da trguje i da dobija za svoju robu normalnu cenu. Međutim...

Poslednjih godina postali smo svedoci uvećanja napetosti oko Evrope. Zamislite kartu: Irak, Libija, Sirija, sada Ukrajina. Razmislite kome je potrebna napetost koja se stvara u pravcima isporuka energenata u zemlje EU? Da li je Rusija u Libiji priređivala ono što se desilo? Ili je Rusija koja je otpisala deo dugova Iraku kriva za ono što se tamo desilo? Da li su Rusiji bili potrebni bol i patnje u Ukrajini?

Prema mišljenju predsednika Ruskog gasnog udruženja, zamenika predsednika Komiteta Državne dume RF za energetiku Pavla Zavaljnog, čini se sve kako bi se posvađale Ukrajina i Rusija, Rusija i EU. Ko će na tom požaru ogrejati ruke? - a ovo pitanje se potpuno slaže sa onim koje je postavio dopisnik MIA Rosija sevodnja povodom prepreka koje se redovno pojavljuju kako spolja, tak i iznutra na putu izgradnje Južnog toka u Srbiji:

- Pitanja isporuka gasa, njegovih cena, mada je i komercijalno, ispolitizovano je. Isporuke gasa u Evropu započele su pre više od 40 godina, za vreme Hladnog rata — tada je potreba za energentima premašila sve političke probleme. Suprotstavljanje tom procesu beležilo se pre svega od strane Amerike koja je uvela embargo na isporuku opreme. Ali mi smo je ipak dobili, gas u Evropu je krenuo. I do danas ide, i nije bilo ni jednog prekida, izuzev 2009. godine, kada je bila kriza u Ukrajini. Rusija sa zapadnim partnerima troši velike pare da smanji rizike, što je posebno u interesima istočne Evrope, gde, nažalost, nema alternative ruskom gasu. On je povoljniji ekonomski, inače bi ga za sve ove godine zamenili ugljem, naftom, drvima...

Upravo Južni tok, kako su izjavili učesnici konferencije u Moskvi, rešiće probleme sa tranzitom, ili, kako je istakao Pavel Zavaljni, pretvoriti ukrajinski cevovod u staro gvožđe. Sada Gasprom ulaže sve napore kako bi osigurao poštovanje ugovornih obaveza — i svi resursi za to postoje.

Timur Blohin,