U EU razmišljaju o gasu

Otvoren 16. maja u Atini neformalni susret ministara energetike EU ima za Uniju vanredni karakter. Reč je o saradnji s Rusijom.

Zavisnost EU od isporuka ruskih energetskih resursa je činilac, koji ne da mira Amerikancima. Oni sanjaju da kontrolišu evropsko energetsko tržište. Činjenice su nepobitna stvar. 2013. godine je rusko preduzeće «Gazprom» isporučilo oko 30% gasa, koji se koristi u Evropi. Statistike za različite zemlje još više impresionišu. Finska zavisi od ruskih isporuka za 100%, Bugarska - za 85%, Češka - za 80%, Slovenija - za 63%, Grčka - za 55%, Poljska - za 54%, Austrija - za 52%, Mađarska - za 49%, Belgija - za 43%, Nemačka - za 40%. Razumljivo je da nikakve hitne mere poput aktivne primene tehnologija, koje štede energiju, ili kupovine komprimiranog gasa u Kataru, nisu u stanju da zamene ruske isporuke. Što više, eksperti bliskog američkoj obaveštajnoj zajednici, Nacionalьnom obaveštajnom savetu SAD, prognoziraju obustavu «rasta snabdevanja energentima» i istovremeno rast potražnje za njima.

Nije ni čudo, što upravo komesar EU za pitanja energetike Ginter Эtinger zauzima u Evrokomisiji promišleniji stav po pitanju saradnje s Moskvom. Uoči atinskog foruma on je direktno izjaяvio o nedopustivosti širenja sankcija na sferu energetike.

Ne sme se zaboraviti da poslednjih godina saradnja EU i Rusije u energetici izašla je iz okvira sopstveno Evrope. Važna uloga tu pripada Velikoj Britaniji, koja sarađuje s Moskvom ne samo u gasu, već i nafti – podsetio je u razgovoru s «Rosijom danas» direktor za energetski pravac, rukovodilac Energetskog departmana ruskog Instituta energetike i finansija Aleksej Gromov . On je podsetio na nedavnu pogodbu, koja predviđa da «Rosneft» postaje puni vlasnik kompanije TNK-VR:

- Reč je o mogućnosti strateškog partnerstva u resursnim projektima, pre svega, u Arktiku. Uzimajući u obzir da se razrada arktičkih nalazišta planira za narednih 10-15 godina – to je zaista prvi korak za pravo strateško partnerstvo u energetici.

Razumljivo je, da je takvo partnerstvo – poput kosti u grlu kuratora transatlantskih projekata, kako ih shvataju u Vašingtonu. SAD vešto koriste protivrečnosti dobavljača i potrošača energenata, svesno politizirujući čisto ekonomska pitanja, te pokušavaju uz pomoć pritiska, ultimatuma i sankcija da obezbede sopstvene energetske interese.

Evropa ne sme da dopusti da bi na gasne odnose s Rusijom uticala političkaja konfrontacija Moskve i Kijeva – izjavio je nedavno predsednik Evropskog saveza gasne industrije (Evrogas) Žan-Fransoa Sireli. On je podsetio da je takozvani «komercijalni kompromis» «osnova bezbednog i konkurentnog tržišta. Zato je važno da ne bi ovaj temelj bio srušen ili olabavljen putem političkog mešanja». «Ruski dobavljači, među kojima je i «Gazprom», važni su komercijalni partneri Evrope. U vezi sa time je važno da bi se ugovorene obaveze ispunjavale i danas, i sutra. Ne znamo, hoće li dugo trajati napetost u odnosima Rusije i Ukrajine. Međutim, važno je napustiti politiku u gasnim pitanjima» - ubeđen je g-n Sireli. Briselu preostaje da podrži tu običnu misao konkretnim koracima u regulisanju saradnje s Moskvom.

Petar Iskenderov,