Izbori bez izbora

Glavni pobednik parlamentarnih izbora u EU i predsedničkih u Ukrajini jedan je isti subjekt svetske politike - ”kolektivni evroskeptik”. Nametljiva težnja određenih krugova u EU da po svaku cenu odvoje Ukrajinu od Rusije potkopava i tako krhke osnove evropske ekonomske i političke stabilnosti.

Ova okolnost je postala jedan od glavnh faktora uspeha na izborima za Evropski parlament nacionalističkih i izolacionističkih snaga. Ipak paradoks se sastoji u tome što upravo formirani prema rezultatima aktualnih izbora organi vlasti EU treba da se pozabave razrešenjem ukrajinske krize koju su stvorili njihovi prethodnici.

Ubedljiv uspeh u prvom krugu predsedničkih izbora u Ukrajini milijardera Petra Porošenka zajedno sa značajnim jačanjem u Evropskom parlamentu krajnje desnih i evropskeptika stvaraju novi raspored kako u samoj EU, tako i u odnosima Brisela i Kijeva. Ako se na ukrajinskog političkoj sceni vidi ozbiljna konsolidacija oko ne toliko političara, koliko predstavnika uspešnih poslovnih krugova, u novom sastavu Evropskog parlamenta nazire se jačnje unutrašnje konfrontacije. Ova okolnost objektivno će smanjiti efikasnost politike Brisela, između ostalog u ukrajinskom pravcu.

Od današnjeg dana evropska politika će se promeniti, svedoči u intervjuu agenciji Asošijeted pres politički direktor briselske analitičke organizacije Vote Watch Europe Doru Frantesku. Sličnu izjavu dao je u ponedeljak ujutru i odlazeći predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozu:

- Za sve nas je nastao trenutak da sednemo svi zajedno kako bismo odredili kuda će dalje krenuti EU. Oni koji su pribegli protestnom glasanju ili uopšte nisu glasali, treba da dobiju odgovor u vidu političkih mera radi ekonomskog rasta, otvaranja novih radnih mesta, posredstvom istinskih demokratskih debata.

U čemu je glavna opasnost novog rasporeda snaga u Evropskom parlamentu za Brisel? Bez obzira na to što ”tradicionalisti” na čelu sa konzervativcima i socijalistima dobili su ukupno oko 70% glasova, uloga takozvane zlatne akcije može da pripadne evroskepticima i krajnjim desničarima. Među njima neviđeni uspeh postigao je francuski Nacionalni front (prema preliminarnim podacima on je sakupio oko 25% glasova) i Stranka nezavisnosti Velike Britnije (oko 28%). I jedni i drugi prvi put u istoriji su pretekli sve nacionalne ”tradicionalne” stranke.

Treba imati u vidu da završeni izbori za Evropski parlament samo su prvi korak na putu obnavljanja organa EU. Predstoji žestoka borba za ključne izvršne dužnosti – predsednika Evropske komisije, koju je od 2004. godine u dva mandata zauzimao Portugalac Barozu. I ova borba će se voditi u kontekstu sve većih unutrašnjih protivrečnosti u EU i kadrovske gladi koja je u poslednje vreme svojestvena ovoj organizaciji, podsetio je ekpert za uporednu politikologiju MGIMO MIP Rusije Jelena Ponomarjova:

- Evropska komisija su naviše rukovodeće ličnosti, oni ljudi koji donose u EU najvažnije političke odluke. Naravno, borba za predsedavanje ovom komisijom izaziva oštre sporove. Ipak trenutno sitaucija u EU u mnogome se odlukuje kadrovskim kolapsom.

Pored toga, treba uzeti u obzir da su izbori za Evropski parlament tradicionalno merilo raspoloženja unutar neke zemlje. I ako za Nacionalni front glasa četvrtina birača na francuskim izborima, a za Stranku nezavisnosti Velike Britanije trećina učesnika izbora za britanski parlament, onda će to za evrointegracije imati mnogo dramatičnije posledice. Pri tome uspeh nacionalista i evroskeptika sam po sebi neće pomoći EU da reši akutne probleme i pre će čak otežati ovaj proces, istakao je ekspert Evropskog instituta RAN Jurij Rubinski:

- Krajnje desni ne donose rešenja, mada navode sasvim realne stvari. Problem imigracije zaista postoji. Potreba upravljanja datim problemom takođe je očigledna. A krajnje mere poput masovnog proterivanja migranata i tim pre razbuktavanja međunacionalnih konflikata nisu put ka rešenju, i to je sasvim očigledno.

Da li će EU sa takvim raspoloženjima moći da rešava problem normalizacije situacije oko Ukrajine? Vrlo sumnjivo. U svakom slučaju, anketiranja rejting agencije Fič su pokalazal da 80% vodećih eksperata smatra da će situacija oko Ukrajine u narednih 12 meseci ostati visok rizik za evropska tržišta. Za sada i u Ukrajini, i u EU realni izbor birači nisu imali.

Petar Iskenderov,