Evroparlament: ultradesničarski povod za razmišljanja

Izbori u Evroparlament su postali pravi prodor ultradesničara i evroskeptičara. Premijer Francuske Manuel Vals je već nazvao regultate glasanja „političkim zemljotresom“, a šefa MIP Nemačke Franka-Valtera Štajnmajera su oni užasnuli. Inače povoda za paniku za sada nema, ali evropski lideri bi morali da ozbiljno razmisle o promeni političkog kursa, - smatraju eksperti.

25. maja EU je sagledao rezultate izbora u Evroparlament, koji su trajali 4 dana. Kako je rekla lider francuskog Nacionalnog fronta Marin Le Pen, rezultati svedoče o masovnom odustajanju ljudi od EU. Njen blok je prikupio više od 26 odsto glasova. Nezavisna stranka Velike Britanije, koja istupa za napuštanje EU od strane Velike Britanije, prvi put u istoriji je prikupila veći broj glasova od laburista i konzervatora. U Nemačkoj Stranka evroskeptičara Alternativa za Nemačku ušla je u parlament sa 6,5 odsto glasova. Eksperti smatraju da su rezultati bili prognozirani i očekivani. Nezaposljenost i trajna ekonomska kriza naterali su Evropljane da razmisle o efikasnosti politike Brisela, - kaže politikolog, šef Centra evropskih istraživanja IMEMO RAN Nadežda Arbatova.

- To je pokazatelj toga da stanovništvo nije zadovoljno onim, što se dešava u EU. To je uticaj krize, mada se ona završava, te Evropa postepeno prevazilazi krizu. Međutim, to je signal liderima evropskih zemalja i briselskim činovnicima. Potreban je pažljiv odnos prema željama običnih ljudi, uzimanje u obzir njihovih interesa pri razradi politike EU.

Za razliku od evrobirokrata, ultradesničari i evroskeptičari saslušali su nezadovoljne građane i predložili drugačiji program. U njemu su umorni od večnih problema Evropljani videli eventualno rešenje svojih problema. Veliko je pitanje, hoće li te nade biti opravdane, kaže šef odelenja strateških procena Centra situacione analize RAN Sergej Utkin.

- Ljudi su se obratili strankama, koje ne spadaju u mejnstrim. One predlažu neka rešenja, koja se razlikuju od rešenja centrističkih stranaka. Neki broj birača, u svakom slučaju, tako je odlučio. Međutim, ti predlozi nemaju perspektivu, izgleda da oni neće omogućiti rešenje problema, koji zabrinjavaju birače – nezaposljenost, nedovoljno brz ekonomski razvoj. Moraće da se vrati u okvire, koji su tradicionalni za evropsku poolitiku, okvire suparništva između desničarskog i levičarskog centra.

Radi toga da bi diktirali svoja pravila u Strasburu, predstavnici desničara moraju da stvore vannacionalnu grupu od 25 ljudi i jedinstvenu frakciju. Komentar politikologa Nadežde Arbatove.

- Kako svedoči iskustvo, takvi pokušaji su bili preduzeti i ranije, ali lideri desničarskih stranaka teško se dogovaraju međusobno. Što više, između stranaka ima razlika. Nacionalni front, koji danas pokušava da bude ugledniji, mogao bi da se spoji sa strankama poput Zlatne zore ili mađarskom vladajućom strankom Jobik.

Inače, stranke, koje istupaju protiv evroprske integracije, dobiće 142 mesta od 751 u Evroparlamentu. Lidirajući položaj i dalje će sačuvati desnocentristička narodna stranka, koja obuhvata nemačke hrišćane-demokrate Angele Merkel. Ona ima 213 poslaničkih mesta. Nemačka je jedna od vodećih zemalja EU, dakle, može da određuje zajednički politički tonalitet, - kaže šef odelenja zemalja i regiona instituta Evrope, rukovodilac centra nemačkih istraživanja Instituta Evrope RAN Vladislav Belov.

- Bez obzira na rast broja mesta u Evroparlamentu, koji se pruža desničarima, osnovne stranke – hrišćansko-demokratskog smera - ostaju u većini. U principu povećanje broja glasova ne menja odnos snaga. Nemačka, kao osnovna lokomotiva, ostaje verna evrocentrizmu te, bez obzira na javno slablenje svog partnera Francuske, bez obzira na otpor Velike Britanije, kompozicija Evrope sa lokomotivom Nemačkom kreće se napred.

Dakle, Brisel ne bi trebalo da očajava, uvereni su eksperti. Danas samo od njih će zaviseti da li je trijumf suparnika privremeni ili je skretanje Evropljana udesno – ozbiljno i za dugo.

Aleksandra Dibiževa,