Sirija na raskršću

Danas će zemlja izabrati svog predsednika, a eksperti smatraju da su varijante dve: ili Asad, ili Al-Kaida.

Tok glasanja pratiće parlamentarci iz 30 prijateljskih zemalja, između ostalog i iz Rusije. Zajedno sa predsednikom Bašarom Asadom za predsednika se kandiduju malo poznati političari — poslanik komunista iz Alepa Maher Abdel Hafiz Hadžar i biznismen Hasan Abdel Iljahi an-Nuri — bivši ministar koji se nalazi na čelu Nacionalne inicijative za reforme. Prvi brani interese radničkih masa koje su postradale zbog krize; an-Nuri smatra da je prioritet borba protiv korupcije i podrška srednje klase.

Prema preliminarnim prognozama, ishod izbora je predodređen i prednost aktuelnom šefu države Bašaru Asadu će dati najmanje 70% građana koji izađu na glasanje. Dva druga kandidata će dobiti obijica po 15%, smatra rukovodilac Centra za bliskoistočna istraživanja univerziteta Oklahoma Džošua Lendis.

- U suštini Asad nema oponente, i kao takvi predstojeći izbori mogu da se razmatraju kao referendum. Prema sirijskom ustavu, vladajuća partija treba da bira svog lidera, to je Bašar Asad. Ovog puta ima nekoliko kandidata, konkurenata Asada, ipak svi oni su izjavili da će biti srećni ako on pobedi. Predstojeći izbori su pokušaj da Asad još jednom pokaže da on kontroliše situaciju u zemlji, da postoji sirijska država koja je u stanju da uspešno organizuje predsedničke izbore. Izbori se održavaju u trenutku kada sve više sirijskih građana se razočarava u revoluciju, koju oni više ne vide kao očiglednu alternativu Asadu.

Prema mišljenju sirijskog politikologa Mehdija Dahljula, prvi put u savremenoj istoriji Sirije predsednički izbori na alternativnoj osnovi će biti značajan korak na putu ka demokratskom pluralizmu. Njihovo održavanje u ustavnom roku znači pobedu nezavisnog izbora sirijskog naroda. Po njegovim rečima, za dalje političke korake i inicijative Damaska vrlo je važno koliko ljudi će u utorak glasati za Asada.

Sam Asad poslednjeg dana predizborne kampanje je izjavo da je Sirija izdržala i odbila zaveru usmerenu protiv nje zahvaljujući svom narodu. Između ostalog, jedan od njegovih oponenata, Maher Abdel-Hafez Hadžar sa tim se samo delimično slaže.

- Arapsko proleće je autentični pokret arapskih naroda. Ljudi su izašli na ulice s jasnim, opravdanim zahtevima i to je njihovo pravo. Nažalost, međunarodne političke snage su iskoristile Arapsko proleće za svoje koristoljubive ciljeve i usmerili ga u drugom pravcu. Prvobitno nije bilo nikave zavere.

Maher Abdel-Hafez Hadžar smatra da novi šef države treba da ima tri proirteta:

- Prvo. Poboljašnje socijalnog položaja naših građana. Mislim da je kriza u zemlji započela zbog siromaštva nekih regiona i socijalne diskriminacije. Planiram da se borim protiv siromaštva putem poboljšanja ekonomskih pokazatelja i socijalne podrške svih građana zemlje.

Drugo. Jačanje uloge Sirije na međunarodnoj sceni. Naša zemlja ima veliki poencijal za saradnju sa zemljama BRIKS, pre svega sa Rusijom i Kinom.

Treće. Jačanje uloge Sirije u arapskom svetu. Sirija će raditi na tom da u našem regionu ne bude despotizma jedne zemlje. Sirija teži demokratskom uređenju, i njome može da upravlja samo narod. Radi jačanja naše pozicije u arapskom svetu biće potrebno da se unapredi sirijska ekonomija.

U međuvremenu, optimističke prognoze povodom budućnosti Sirije vezane su za Asadovo ime. Kako god da se ocenjuje njegova ličnost, mora da se prizna da je aktuelni predsednik jedini aktivni političar koji može da izvuče zemlju iz ovog dramatičnog ćorsokaka u kojem se ona našla između ostalog i krivicom Zapada, koji je rešio da podrži arapsko proleće, ne uzimajući u obzir osobensoti regiona.

Prema mišljenju većine eksperata, sada se Sirija nalazi na raskršću: ili će Asad ostati na predsedničkoj dužnosti, ili će Al-Kaida zauzeti vlast i pobediti u ratu koji se vodi protiv terorista. Predsednički izbori su odgovarajući momenat da vlada pokaže da kontroliše situaciju u zemlji.

Sergej Duz,