Ministar Lavrov dolazi u Srbiju u jednom veoma osetljivom trenutku

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov počinje danas dvodnevnu posetu Srbiji. Ministar će se sastati sa državnim vrhom Srbije - predsednikom Tomislavom Nikolićem, premijerom Aleksandrom Vučićem i svojim srbskim kolegom Ivicom Dačićem. Na dnevnom redu su bilateralna saradnja, situacija na Balkanu, aktuelni međunarodni problemi.

Na pitanja Glasa Rusije odgovarao je politički analitičar iz Beograda Miša Đurković

Sergej Lavrov je još pre nego što je ukrajinska kriza prešla u najaktivniju fazu rekao da ruska vlast smatra da “rusko-srbski odnosi ne mogu biti taoci spoljašnih faktora”. Međutim, čini se da sada neko ko vrši pritisak na Beograd želi upravo takav scenario. Šta možete da kažete o političkoj pozadini dolaska Lavrova u Srbiju?

- Gospodin Lavrov dolazi u Srbiju u jednom veoma osetljivom trenutku. Spoljna politika Srbije, može se reći, počinje da dobija neka neočekivana preusmerenja. Uočljivo je da Premijer ulazi u sukob sa anglo-saksonskim lobijem ovde, sa OEBS-om, stranim ambasadama, šefom Delegacije EU u Srbiji Majklom Devenportom. I pomalo, neočekivano, prošla je ova poseta Berlinu, nakon koje je Vučić izrazito krenuo da govori o “strateškom parnterstvu” sa Nemačkom. U tom kontekstu dolazak gospodina Lavrova je vrlo značajan kao, reklo bi se, neka vrsta uspostavljanja ravnoteže. Kao što smo videli, Rusija je uglavnom bila zadovoljna relativno neutralnom pozicijom Beograda po pitanju ukrajinske krize, ali, sa druge strane, vrši se veliki pritisak da Beograd izmeni tu svoju politiku, posebno s obzirom na to da se Premijer stalno poziva na neizbežnost evropskog puta.

Šef ruske diplomatije dolazi u Srbiju nakon jednog malog nesporazuma na državnom nivou povodom Južnog toka. Radi se o izjavi gospođe Mihajlović, koju je kasnije demantovao predsednik Vlade. Da li vi i dalje, bez obzira na vidljivo protivlenje zvaničnika EU, verujete u realizaciju ovog energetskog projekta i njegovu korist za Srbiju?

- Pitanje koristi za Srbiju je više nego neosporno. To je jedna jedina konkretna strana investicija od preko 2 milijarde evra. Ali zaista sve dramatičnije postaje pitanje njegove realizacije, pre svega u sklopu odnosa između Rusije i EU. Ako pogledamao stavove Mađarske, Austrije, ili konsenzus među bugarskom političkom elitom oko toga da je Južni tok neophodan za ove zemlje, evidentno je da su svi svesni da se radi o jednoj izuzetno velikoj prilici, ekonomskoj i stabilizacionoj. Ali pritisak iz anglo-saksonskog sveta je ogroman i ta igra traje već pet godina. I mislim da je sada na Rusiji da na to adekvatno odgovori. Verujem da gospodin Lavrov ima šta da kaže srbskom rukovodstvu po ovom pitanju. Rusija evidentno ne sme da dozvoli da bude izigrana po pitanju Južnog toka ovde, jer ukupan kredibilitet Rusije na ovim prostorima najviše zavisi od realizacije Južnog toka. Ja verujem da će Rusija imati dovoljno mehanizama da nastavi ovu igru. Duboko sam ubeđen da bi, bez izgradnje Južnog toka, srbski prostor ušao u krizu i destabilizaciju.

Da li možemo razmatrati dolazak Lavrova u kontekstu evroazijskih integracija, imajući u vidu nedavnu posetu predsednika Belorusije?

- Obratite pažnju, Premijer je izbegao da se susretne sa gospodinom Lukašenkom. Generalno kretanje zemlje za sada diktira upravo Aleksandar Vučić, koji je vrlo čvrsto na evroatlantističkim pozicijama. U Skupštini nema nijedne stranke koja se zalaže za kretanje zemlje u pravcu evroazijskih integracija. Ta vrsta integracije realno može ovde postati atraktivna, tek ako se ozbiljno učvrsti raspoloženje za to u Bugarskoj, jer Srbija se nalazi u nekoj vrsti cordon sanitaire. Iako preko 70% ljudi u Srbiji podržava Rusiju, ne postoji adekvatan politički mehanizam da se to raspoloženje pretoči u realnu politiku.

Posebna pažnja biće posvećena unapređenju političke saradnje u duhu Deklaracije o strateškom partnerstvu. Da li je porast trgovinske razmene dve zemlje u odnosu na 2013. godinu rezultat ove deklaracije?

- Porast trgovinske razmene je veoma važan. Vidimo da je od 2012. dosta ozbiljno skočio, ali i inače u poslednjih pet-šest godina trgovinska razmena je u stalnom porastu. Sa jedne strane, Srbija stalno dobija energetsku osnovu iz Rusije. Sa druge strane, izvoz srbskih poljoprivrednih proizvoda u Rusiju doživljava pravi bum. I vi bukvalno u svakom drugom poljoprivrednom domaćinstvu u Srbiji vidite zavisnost od tog izvoza. I to je jedan od suštinskih razloga zašto Srbija ne sme ni da pomisli na bilo kakve sankcije Rusiji. Međutim, sve ove druge stvari su još. čini se, tek na početku. Recimo, prošle godine je dosta govoreno o jačanju vojno-strateške saradnje, kupovini novih aviona. Međutim ministar odbrane Srbije je pre neki dan izjavio da od toga neće biti ništa jer nema para.

Čini se da ekonomska pitanja nikad nisu bila toliko politički i geopolitički motivisana kao danas. S te strane, dolazak gospodina Lavrova je veoma bitan za učvršćivanje ruskih pozicija na Balkanu.

Timur Blohin,