Zvanični Kijev saterava zemlju u ugao

Svega nešto više od nedelju dana prošlo je posle ceremonije inaugiracije novog predsednika Ukrajine Petra Porošenka, koji je obećao hitnu normalizaciju zemlje.

Ipak, samo za nekoliko poslednjih dana situacija u Ukrajini se zaoštrila do krajnje granice. Što daje sve više povoda da se tvrdi da zvanični Kijev, ne bez učešća svojih zapadnih saveznika, saterava zemlju u ugao. O svom viđenju situacije u Ukrajini, njenim uzrocima i posledicama govori u intervjuu našem komentatoru Igoru Jazonu u telefonskom razgovoru iz Brisela Luk Mišel, belgijski geopolitičar, generalni administrator Nevladine organizacije Evroazijska opservatiruha ta demokratiju i izbore.

- U potpunosti delim to mišljenje, pošto Kijev jednostavno ne želi da vodi pregovore sa Rusijom ni o tome da donese mir istoku Ukrajine, ni o gasu, ni o bilo čemu drugom. Prvo što treba shvatiti jeste priroda ljudi koji određuju politiku Kijeva. Porošenko samo prdstavlja ove ljude. Ko su ti ljudi? Uglavom su oni izašli ili su bliski prošloj banderovskoj sredini, tačnije pristalicama ideja Bandere. Čak oni koji se mogu uvrstiti u umerene lidere, kao što je na primer Timošenko. 2004. godine njena stranka se ujedinila sa partijom Svoboda, koja je u suštini banderovska. Sada Kličko. Kličko je izašao iz sredine minhenskih banderovaca. Karakterizovati banderovce vrlo je lako – to su oni koje je uzela u voje ruke američka tajna služba Cija – a pre nje su ih kontrolisale nacističke tajne službe. 1945. godine nemački general Gelen predao je Amerikancima sve špijunske tajne mreže, između ostalog i banderovce. I kada je Nemačka postala član NATO-a, banderovci su automatski počeli da služe Ciji. Kao vojna organizacija banderovci su postojali još 50-ih godina i NATO ih je aktivno koristio. Kako mi se čini, ova priča može da osvetli ulogu madam Merkel u ukrajinskim poslovima, prilično sumnjivu ulogu. Ko još danas rukovodi Ukrajinom?

Jacenjuk, aktualni premijer, ranije je radio u MMF i istovremeno je bio bankar u poznatoj američkoj sekti sajentologa. Još jedan primer – ministar unutrašnjih poslova Avakov, čiji fejsbuk je postao osnovni izvor vesti iz Ukrajine za agenciju Frans-Pres. Avakov je međunarodni prevarant. I prvo što je on uradio, uništio je dosije o svojoj prošlosti u arhivima ministarstva. Svi oni su činili otprilike isto. Porošenko – bila bi greška videti u njemu samo simpatičnog ”čokoladnog barona”. Jer znaju ga i u Africi, pre svega u Kot d Ivuar, po takozvanom ratu za kakao. Kakao je strateška sirovina za zapadnu prehrambenu industriju. I rezultat ove konkurencije za sirovinu između Francuza, Engleza i između ostalog Porošenka, nekoliko godina trajao je građanski rat u Kot d` Ivuar, uz uključivanje plaćenika. Danas je Porošenko postao predsednik i najzabavnije je što o njemu više znaju afrikanci, nego sami Ukrajinci. I iza leđa svih tih ljudi stoji Vašington koji rešava za sve. Ovih dana to je direktno izjavio ministar Sergej Lavrov. Govoreći o pregovorima oko gaza, rekao je da u njima postoji ”treća strana”. Ministar je nije nazvao, ali je svima jasno da je reč o SAD. U SAD je jak vojnoindustrijski lobi. Vrlo su jake dve političke grupe. Jedna su takozvani neokonzervativci, to je bivši tim predsednika Džordža Buša mlađeg. Druga je oni koje zovu realistima.

Njihov lider Bžežinski igra se svetom kao šahovskom tablom. Bžežinski je bio zakleti neprijatelj Sovjetskog Saveza, a sada je neprijatelj Rusije. On je vrlo uticajna politička figura, pošto je vojni savetnik predsednika Obame u geopolitici. Dobro je poznato da bi Bžezinski hteo da započne novi hladni rat sa tri cilja. Prvi je da obnovi trku u naoružavanju, pošto vojno-industrijski kompleks trenutno preživljava krizu. Drugi je da omete preporod Rusije kao velike sile. Treći cilj je da razori ekonomske veze i saradnju između Evrope i Rusije, uključujući partnerstvo u gasnoj oblasti, između ostalog u nadi da će prodavati Evropi svoj gas iz škriljaca, bez obzira na to što je on mnogo skuplji od ruskog. Radi dostizanja ovih ciljeva Vašington i igra na ukrajinsku kartu kako bi jednom zauvek posvađao Rusiju i Ukrajinu, naterao Rusiju da prekine isporuke gasa u Ukrajinu, a i u Evropu, i konačno pokušao da primora Rusiju da uđe u rat koji Kijev vodi protiv ruskofonskih oblasti na istoku Ukrajine.

Igor Jazon,

Čitajte više na Ukrajina iz minuta u minut