Nikolaj Drugi - veliki prijatelj srbskog naroda

U glavnom gradu Republike Srpske je otkriven spomenik velikom srbskom prijatelju, ruskom caru Nikolaju Drugom. Otkrivanje spomenika pada i na veoma značajni datum, odnosno na stogodišnjicu početka Prvog svetskog rata. Te 1914. godine Austro-ugarska je je započela dugo pripremani rat protiv Srbije. Rat je dobio i punu podršku tadašnje Nemačke. Princ Aleksandar Karađorđević se je obratio caru Nikolaju Drugom. Nikolaj je odmah odgovorio da Rusija neće biti ostati ravnodušna prema sudbini Srbije. Po njegovom naređenju počela je mobilizacija protiv Austrougarske. Kao odgovor na to, Nemačka je objavila rat Rusiji.

Narod Republike Srpske i Srbije veoma poštuje sećanje na cara Nikolaja Drugog. I sveti vladika Nikolaj srbski je pisao, "Veliki dug naš je pred Rusijom. Može čovek biti dužan čoveku i narod narodu, ali dug kojim je Rusija obavezala srbski narod 1914. godine tako je ogroman da njega ne mogu vratiti ni vekovi ni pokolenja."

Inicijativu za otkrivanje spomnika su pokrenuli Rusko vojno istorijsko društvo, Ruski institut za strateška istraživanja i kabinet predsednika Republike Srpske.

Autor spomenika je Zurab Cereteli, predsednik Akademije umetnosti Ruske Federacije koji se je obratio sledećim rečima:

- Veoma mi je drago što će u tako čudesnom gradu stajati Nikolaj Drugi. Bilo mi je veoma drago kada su sa vaše strane došli u Moskvu i zamolili projekat. Ruski narod vam predaje cara, našeg omiljenog cara.

Načelnik Sektora analize i procena ruskog instituta za strateška istraživanja Risi Pjotr Valentinovič je istakao da je to čovek koji je najviše učinio za Rusiju, slovenstvo i pravoslavlje te se poklanja srbskom narodu i Republici Srbskoj zato što oni poštuju uspomenu na ruskog cara.

Na ceremoniji otvaranja Predsednik Fonda Sveti Vasilije Veliki, Konstantin Malofejev je istakao sledeće:.

- Dragi prijatelji, želio bih da pokažem jednu zanimljivu paralelu između otkrivanja spomenika i tekućih političkih događaja. Vi znate da se na istoku Ukrajine u Novorusiji sada vodi rat. Najpoznatiji ruski junak tog rata Igor Strelkov koji je tada još uvek bio student, otišao je iz studentske klupe da ratuje u Bosnu. Ratovao je u vašim redovima pre 15 i dvadeset godina i tu je dobio prve časove junaštva. Sada znate da se on u gradu Slavjansku suprostavlja silama protivnika koje su šezdeset puta moćnije. Ali on je naučio da ne odstupa. Hvala vam za tu lekciju. Rekao bih još da je pre 200 godina, kada je knez Pantelkin osvojio te zemlje, one se tada nisu zvale Novorusija nego Nova Srbija, zato što je mnogo Srba doseljenika živelo tamo. Živela Srbija, živela Rusija.

Zamenik ministra kulture Ruske Federacije Grigorij Ivliev:

- Poštovane dame i gospodo, otkrivamo spomenik ruskom caru koji je najdublje shvatio zajedničku stranu zajedničog interesa ruskog i srbskog naroda i otkrivamo spomenik čoveku koji je donio odluku koja simboliše to vekovno prijateljstvo. On je ispunio taj slovenski zavet koji je na njega prenesen od predaka i dao nam zavet da čuvamo to prijateljstvo. Uvereni smo da će lik cara za građane Banjaluke i Republike Srpske biti veoma blizak. Oko ovog spomenika se je ujedinilo rusko društvo. Spomenik je simbol našeg sadašnjeg i budućeg prijateljstva.

Pomoćnik predsednika Ruske Federacije Igor Ščogoljev:

- Dragi srbski prijatelji, već je mnogo rečeno o istporiji i o prijateljstvu naša dva naroda i o događajima na srbskoj zemlji pre 100 godina. Ovo je prvi spomenik Nikolaju Drugom koji je napravljen u Evropi. Mi živimo u vreme kada je savremena civilizacija odučila ljude da veruju jedni drugima. Nas uče da stupamo u brak čak putem advokata. Pre sto godina Rusija nije bila vezana sa Srbijom niti politički niti putem nekih sporazuma. Zato je stupanje Rusije u rat bio akt ljubavi i prijateljstva. I takvih aktova je bilo mnogo. Hrabra borba Srpske vojske na reci Drini, dali su Ruskoj vojsci mogućnost da izvrši mobilizaciju. Evakuacija srbskih vojnika na Krf je bila moguća samo zato što je to ruski car uslovio. Mnogi Srbi vek pre toga su se borili u Ruskoj armiji, a posle su se mnogi Rusi borili na srbskoj strani. I na kraju dvadesetog veka Rusi su se zajednički borili sa Srbima. Visoko cenimo podršku koju su nam Srbi dali za događaje oko Krima. Zato ovaj spomenik nije samo spomenik istorije, to je spomenik nečemu što postoji izvan vremenskih granica. To je spomenik našeg prijateljstva i bratske ljubavi. Da živi srbski narod i Rusija!

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik među prioritetima politike Republike Srpske stavlja održavanje i proširenje što boljih odnosa sa Rusijom.

Imamo veliku priliku da se samo delom odužimo velikom caru i velikom ruskom narodu i ruskoj državi koji su nam pružili podršku u odlučujućim danima za srbski narod. Ovo je dio manifestacije obeležavanje početka Velikog rata u kojem su Srbi nesumljivo bili najveći stradalnici. O tome govore nesumnjive istorijske činjenice koje nisu poklekle pred revizionizmom poslednjih dana koje bi da srbski narod stave na onu nit povezanosti krivice za Veliki rat, što je naravno istorijska neistina. Srbski narod je branio svoju zemlju, a atentatom u Sarajevu je branio svoju slobodu. Srbski narod je jedini narod u istoriji koji je svoju državu oslobađao sa teritorije drugih zemalja. Imamo čast da otkrijemo spomenik, sa posebnim zadavoljstvom i zahvalnošću ruskom narodu, ruskoj državi i ruskom predsedniku Putinu, za svu saradnju i podršku u ovom vremenu. Naša politika je jačanje naše autonomije i gradnja našeg subjektiviteta sve do stvaranja uslova za nezavisnost Republike Srpske. To mora bude naš cilj. To ne može biti za dan, dva ili pet. Moramo pokazati strpljenje i odlučni smo da idemo tim putem i on je jedini koji može osigurati naš postanak. Savezništvo sa Ruskom federacijom nam daje novu istorijsku snagu da se krećemo putem slobode i da gradimo Republiku Srpsku kako mi želimo.

Otkrivanju spomenika je prisustvovao veliki broj uglednih zvanica: zamenik ministra kulture RF Grigorij Ivliev, predsednik Akademije umetnosti RF Zurab Cereteli, predsednik Ruskog instituta za strateške studije RISI Leonid Rešetnjikov, ambasador Ruske Federacije u BiH Aleksandar Bocan-Harčenko, predsednik UO Pravoslavne fondacije "Vasilij Veliki" Konstantin Malofejev, pomoćnik predsednika RF Igor Ščogoljev, član Senata Republike Srpske, akademik Jelena Guskova, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Igor Radojičić i mnoge druge ličnosti iz javnog života, kao i mnogobrojni građani Banjaluke.

Vanja Savićević,

https://serbian.ruvr.ru/2014_06_23/Nikolaj-Drugi-veliki-prijatelj-srpskog-naroda-6890/?slide-4