Nemačka izlazi iz projekta SKA

Nemačka napušta najveći radioastronomski projekat današnjice – SKA, to je mreža radioteleskopa i antena ukupne površine od jednog kvadratnog kilometra. Uređaj koji je planirano da se pusti u eksploataciju 2018. godine je najveći u svojoj grani nauke i obećava mnogo novih podataka. Zasad se ne zna da li će neko zameniti Nemačku, ali su rukovodioci SKA uvereni da projekat izaziva ogromno interesovanje mnogih zemalja.

Nemačka je početkom juna izjavila da obustavlja učestvovanje u projektu radiointerferometra SKA od kraja juna 2015. godine. Odgovarajuće pismo je iz federalnog ministarstva nauke bilo upućeno rukovodiocima projekta SKA, čije se sedište nalazi u Velikoj Britaniji. To znači da jedan od najvećih perspektivnih projekata u savremenoj nadzemnoj astrofizici od sledeće godine gubi jednog od deset svojih „osnivača“.

Radiointerferometar SKA je mreža od 250 hiljada radioantena i preko 300 radioteleskopa, čija je izgradnja planirana u Južnoj Africi i Australiji tako da radi kao jedan gigantski radioteleskop površine od jednog kvadratnog kilometra. Otuda potiče i naziv Square Kilometer Array ili skraćeno SKA. Projekat je vrlo dugoročan: već sad se uvode u eksploataciju teleskopi – prethodnici SKA na kojima je planiran razvoj tehnologija koje će se zatim koristiti u megauređaju. Tako je, bukvalno ovih dana, s radom počeo teleskop ASKAP (abrevijatura od „Australijski navigator za SKA“, Australia SKA Pathfinder) u zapadnoj Australiji, a još ranije je ove godine s radom počeo uređaj MeerKAT u Južnoj Africi.

Prva faza izgradnje samog SKA će početi 2018. godine, a završiće se 2023. godine. Naučni rezultati se očekuju od 2020. godine. Druga faza će početi 2023. godine, a završiće se tek 2030. – i to je po zamisli autora, tek početak, kako se nadaju, dugog i uspešnog života opservatorije. Ukupna vrednost projekta se procenjuje na 1,5 milijardi evra.

Danas projekat SKA uključuje 10 zemalja i jednog pridruženog člana – Indiju. Specifičnost učestvovanja u projektu se sastoji u tome što punopravni učesnici stiču pravo da formiraju naučnu politiku, da sprovode sopstvena istraživanja i da naručuju od sopstvene industrije u punom iznosu ulaganja. Po saopštenjima, Nemačkoj je trebalo da pripadne 10-12% troškova izgradnje, ali ulaganja ove zemlje do sada nisu bila velika – manja su od 4 miliona evra.

Odluka nemačke vlade se objašnjava teškom finansijskom situacijom: sad zemlja treba da ulaže sredstva u izgradnju drugih megauređaja na svojoj teritoriji, između ostalog, Evropskog lasera koji radi po sistemu slobodnih elektrona XFEL i međunarodnog ubrzivača antiprotona i jona FAIR, kao i niza drugih. Naučnici se ipak žale zbog toga što ih niko nije pitao: odluka je, ako se može verovati saopštenjima, doneta u ministarstvu bez širokog razmatranja, pa čak i bez upozorenja astronomske zajednice. Izlazak iz projekta znači da nemački naučnici gube mogućnost da formiraju naučnu politiku radioteleskopa i prioritete posmatranja.

Međutim, iako se čini da je odluka konačna, niko ne isključuje mogućnost da Nemačka još uvek može da se vrati u SKA. Ali, čak i ako se to ne desi, rukovodioci projekta su uvereni da je ulazak u «klub» otvoren za sve one koji to žele, i da uređaj izaziva veliko naučno interesovanje. Poznato je, između ostalog, da je i Rusiji ponuđeno da bude član projekta (sad u njemu učestvuju samo neke organizacije iz naše zemlje). S tačke gledišta novca to znači plaćanje oko 1 miliona evra godišnje, a druga ulaganja će biti definisana kasnije.

Zasad u Rusiji ni naučnici, ni predstavnici ministarstva nisu davali nikakve izjave u vezi s ovom ponudom. Njeni plusevi su očigledni – učestvovanje u vrlo velikom međunarodnom projektu s velikom naučnom budućnošću. Ali, i minusi su veliki – rashodi zbog učestvovanja u SKA mogu usporiti razvoj sopstvenih astronomskih instrumenata. Odluka Nemačke da napusti projekat teško da će postati odlučujući faktor u korist ovog ili onog rešenja, ali može da prevagne na jednu stranu.

Olga Zakutnjaja,