Rusija-NATO: Kada nema međusobnog poverenja...

Kao što se zna, 24-25. juna u Briselu će biti održan sastanak šefova diplomatije zemlja Severnoatlantske alijanse. Glava tema je kriza u Ukrajini.

Šta konkretno može tamo da se razmatra? - pitali smo Borisa Šmeljova, rukovodioca Centra za politička istraživanja u Moskvi.

- Kako mi se čini, tamo će biti razmotren kompleks problema vezanih za strategiju u taktiku Alijanse, smatra profesor Šmeljov. Na mnogobrojne molbe Kijeva prema Zapadu, verovatno će biti donete odluke o upućivanju u Ukrajinu instruktora NATO-a radi predstojeće modernizacije ukrajinske armije, kao i o uvećanju broja ukrajinskih oficira, odabrnih radi školovanja u koledžima zemalja Alijanse.

Zbog teške situacije na istoku i jugu zemlje, Kijev želi da na teritoriju Ukrajine budu uvedene međunarodne mirovne snage, nastavlja Boris Šmeljov. Mada za to je potrebna odluka SB U, kao i saglasnost Rusije, koja je zainteresovana strana. Znači, potrebni su pregovori! Ali sve je agresivnija retorika Zapada u pogledu Moskve, sve jače se oseća nepoverenje između Rusije i Alijanse. Moguće da NATO vešto koristi krizu u Ukrajini radi realizacije planova pomeranja svojih vojnih baza na Istok. Posebno aktivo podržavaju ovu ideju, kao i uvek, zemlje Baltika i Poljska.

Upravo nedostatak poverenja između RF i NATO doveo je do zamrzavanja mnogih korisnih zajedničkih programa. Nivo nerazumno i nepovoljno za sve nas pada do nivoa odnosa iz doba hladnog rata, smatra profesor Boris Šmeljov iz Moskve.

Pitali smo predsednika prezidijuma Saveta za nacionalnu i odbrambenu politiku RF, glavnog urednika lista Rusija u globalnoj politici Fjodora Lukjanova: da li može da se očekuje prevladavanje negativnih tendencija u odnosima između RF i NATO-a? Posebno između Moskve i Vašingtona?

- Ne mislim da sada to može da se očekuje, ne — odgovorio je politikolog. Mi smo stupili u fazu hladnijih odnosa, čak u hladnu fazu, ali to je sistemska kriza pre svega sa SAD. Ona nije tako impulsivna kao što je bilo 1999. godine, kada su američki avioni bombardovali Srbiju, čak nije takva kakva je bila 2008. zbog vojnih događaja na granici RF i Gruzije. Sada je registar naših odnosa prebačen sa partnerstva na konfrontaciju, istina, ne u onom obliku kao što je bilo pre 30 godina. Ali to je sistemska kriza. I ona više ne zavisi od toga šta se dešava u Ukrajini. Čak ako tamo nastupi zatišje i situacija bude stabilizovana, što ne isključujem, sve jedno odnosi Moskve i Vašingtona, Rusije i NATO-a se neće vratiti onome što je bilo pre ukrajinske krize. Oni sve već diktiraju i motivišu drugom logikom: ne partnerstva, već konfrontacije. I treba shvatiti: čija je u tome krivica? U svakom slučaju predstoji veliki analitički rad. A što se tiče sastanka ministara inostranih poslova NATO zemalja u Briselu, nesumnjivo tamo će se ponovo čuti oštri napadi na račun Moskve, u to nema sumnje — rekao je Fjodor Lukjanov, šef Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku RF, glavni urednik lista Rusija u globalnoj politici.

Irina Čajko,