Putin u Austriji: Ukrajina i Južni tok

Program predstojeće posete predsednika Rusije Vladimira Putina Austriji 23. juna maksimalno je bogat. Među svim temama koje će Vladimir Putin razmotriti u Beču posebno stoje dva pitanja — situacija u Ukrajini i perspektive realizacije projekta Južni tok.

Pri tome u očima mnogih zapadnih lidera ova dava pitanja su povezana u jedno. Nije slučajno što poslednjih nedelja SAD i EU vrše tako žestok pritisak na ruske partnere iz projekta Južni tok. Bugarska je već obustavila radove u okviru izgradnje gasovoda, a slična raspoloženja postoje u vladi susedne Srbije.

U nastaloj situaciji svoju relevantnu reč treba da kažu iste te zemlje članice EU, koje shvataju značaj saradnje sa Rusijom nezavisno od političke konjukture. Među njih sapda upravo Austrija. U jeku aktualnog talasa napetosti oko Južnog toka, upravo generalni direktor austrijskog naftnog giganta OMV Gerhard Rojs pozvao je EU da ubrza realizaciju datog projekta. Treba napomenuti da austrijska strana svojevremeno se povukla od Južnog toka i sada pokušava da nadoknadi propušteno.

Beč je iz bliza upoznat sa problemima oko tranzita ruskog gasa preko Ukrajine. Na zimu 2008-2009. godine isporuke tom maršrutom u Austriju smanjene su za 90%. Pored toga, austrijski biznis je tradicionalno aktivan u multilateralnim projektima. Tako da nije slučajno upravo u toku aktualne posete ruskog predsednika Beču planirano potpisivanje sporazuma akcionera rusko-ausrijske projektne kompanije Južni tok Austrija koja odgovara za izgradnju austrijske deonice gasovoda Južni tok.

A šta da se radi sa Ukrajinom? Očigledno da je došlo vreme za aktivnije uključivanje u razrešenje ukrajinske krize vodećih međunarodnih organizacija. I jedna od takvih organizacija treba da bude OEBS. Nije tajna da je njena uloga poslednjih godina ozbiljno devalvirana. Institucije OEBS-a su koncentrisane na praćenje — pri tome često spekulativno i tendenciozno — manje važnih sižea, kao što su nacionalni izbori. Ne čudi što kada se u Ukrajini razbuktalaozbiljna vojno-politička kriza, OEBS nije ogao ni da je predvidi, ni da je spreči. U istočnim regionima zemlje već su se vodile prave borbe, a predstavnici OEBS-a po običaju bavili su se organizacijom u Kijevu ”okruglih stolova” i ekspertskih savetovanja. Tako da aktualni predsedavajući OEBS-a Didije Burkhalter još treba da odgovori na ozbiljna pitanja o kreditnoj sposobnosti svoje organizacije.

Data kreditna sposobnost ima i političku, i finansijsku dimenziju. Jer ukrajinski problem nisu samo vojna dejstva i potoci izbeglica, već i degradacija nacionalne ekonomije. A vodeće međunarodne organizacije za sada ne žure da plaćaju ukrajinske račune — podsetio je Rosiju sevodnja predsednik prezidijuma ruskog Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku Fjodor Lukjanov.

Može se reći da realnog novca kod potencijalnih donatora Ukrajine skoro da nema. SAD i EU s teškoćom su odlučile da izdvoje oko milijardu i po dolara. Druge organizacije, među njima Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj i MMF — za sada se organičavaju raspravom o kreditima. Treba uzimati u obzir i to da same ove organizacija sa svoje strane ne raspolažu potrebnim sumama.

Tako da Zapad neće moći da rešava probleme Ukrajine bez učešća Rusije. Indikativno je da ministri inostrnih poslova EU koji se se okupili 23. juna u Luksemburgu na svoj sastnak, u poslednjem trenutku rešili su da odlože razmatranje pitanja uvođenja novih antiruskih sankcija. Rešenja o sankcijama danas neće biti, saopštio je šef holandske diplomatije Frans Timermans. EU očigledno je potrebna pauza za razmišljanje.

Petar Iskenderov,