Kažnjavanje Krima: Novi koraci EU u Ukrajini

Krim kao nova Kuba. Savet ministara spljonih poslova EU uveo je embargo na krimsku robu na teritoriji 28 zemalja EU. A kao podršku mirovnog plana za regulisanje situacije u zemlji koji je predložio novi predsednik Porošenko i u cilju podrške reformi bezbednosnih struktura, rešila je da u Ukrajinu uputi policijsku misiju.

Nepriznavši ulazak Krima i Sevastopolja u sastav Rusije, Brisel je objavio da prekida uvoz robe proizvedene u regionu u EU. Između ostalog, zabrana će se ticati krimskih vina. Ipak, kako izjavljuju dva najveća proizvođača poluostrva, Masandra i Novi Svet, njihova vina i tako praktično nisu isporučivana u zemlje EU. Do sada sankcije EU bile su usmerene samo na konkretna lica koja su prema mišljenju Evrope odgovorna za pogoršanje situacije u Ukrajini. EU više puta je stavljala do znanja da se sankcije neće ticati običnih građana. Ipak ograničenja za krimska preduzeća neposredno se tiču malog i srednjeg biznisa na poluostrvu. Prema izrazu ruskog MIP, zapad sprovodi ”uporne pokušaje kolektivnog kažnjavanja stanovništva Krima i Sevastopolja”. Kako smatra ekspert Centra za evropsku politiku u Briselu Roza Balfur,

- EU neće trgovati sa teritorijom ako ne priznaje njen status u okviru međunarodnog prava. U takvom slučaju EU može da primeni ekonomske sankcije, čak ako to dotiče lokalno stanovništvo i biznis ove zemlje. Slična situacija je sa podizanjem izraelskih naselja na Palestinskoj teritoriji. Očigledno da ova situacija nije poželjna za ljude koji žive na Krimu. Ali to je logična posledica toga što EU ne priznaje ulazak Krima u sastav Rusije.

U petak na marginama samita šefova država EU u Briselu trebalo je da bude potpisan drugi, osnovni deo sporazuma o pridruživanju sa Ukrajinom. Politički deo bio je potpisan 21. marta, a od 23. aprila EU je uvela za Ukrajinu niz trgovinskih povlastica. Finalna glava psorazuma podrazumeva formiranje zone slobodne trgovine između Ukrajine i 28 zemalja EU. Sporazum treba da ratifikuje novi ukrajinski parlament do novembra. Pozitivni efekat od ukidanja trgovinskih barijera za Ukrajinu u EU procenjuju na 500 miliona evra godišnje. Za Evropu je Ukrajina veliko novo tržište. Za samu zemlju efekat u kratkoročnoj perspektivi može da bude povoljan — pojava novih roba i tehnologija. Ipak otvoreno tržište stvoriće visoku konkurenciju za ukrajinske kompanije, koje jednostavno ne mogu da je izdrže.

EU takoše je izrazila podršku mirovnom planu novog ukrajinskog predsednika. On pretpostavlja između ostalog razoružanje i formiranje bafer zone od 10 kilometara na rusko-ukrajinskoj granici. Pokušaji da situacija u Ukrajini bude regulisana bez pomoći Rusije nisu uspeli. U Donjecku su već započeli trostrani pregovori na nivou eksperat Ukrajine, Rusije i EU, koji će trajati do 27. juna i treba da odrede etape realizacije mirovnog plana.

EU je već rešila da uputi u Ukrajinu policijsku misiju radi podrške reformama organa reda. Ona treba da radi dve godine. Misiju su odmah uporedili sa onom koja deluje na Kosovu. Ipak, kako je objasnila Roza Balfur, to nije sasvim tako. Misija EU na Kosovu je masovnija. Kada je ona počela da radi 2000-ih godina, u njenom sastavu je bilo oko 1800 ljudi. Ona je imal ane samo konsultativne, već i izvršne funkcije, koje neće imati misija u Ukrajini. Međutim, ruski predsednik Vladimir Putin predložio je Savetu Federacije da ukine dozvolu korišćenja oružanih snaga RF u Ukrajini. Mandat primene vojne sile bio je dat predsednik gornjeg doma ruskog parlamenta početkom marta.

Jekaterina Ivanova,

Čitajte više na Ukrajina iz minuta u minut