Gde je novac, gospodine predsedniče?

Međunarodni monetarni fond, kongres SAD, EU obećali su i nastavljaju da obećavaju aktualnim kijevskim vlastima finansijsku pomoć u milijardama dolara i evra. Izvesni deo namenjene pomoći već je bio upućen u državnu blagajnu Ukrajine.

Ipak ukrajinska blagajna je i dalje prazna, što izaziva kod zapadnih donatora sasvim objašnjivu nedoumicu. Tako je 16. juna ambasador EU u Ukrajini Jan Timbinski izjavio da je Evropa dala Ukrajini na desetine miliona dolara za jačanje istočne granice, ali ovi fondovi su nestali... Gde su mogle da nestanu ove desetine miliona dolara? Prema mišljenju belgijskog politikologa Luka Mišela,

- Razume se, novac koji je dat ljudima u Kijevu jednostavno je odlazio na privatne račune ili u njihove džepove. A to što je on bio izdvojena za jačanje bezbednosti granica, ni o čemu ne govori. I to se dešava praktično sa svim fondovima koje uplaćuje Zapad. To potvrđuje još jedan primer: u martu i aprilu Amerikanci su izdvojili značajnu prehrambenu pomoć, namenjenu vojnicima ukrajinske armije. Ipak veći deo pomoći našao se na pijacama ili se prodavao preko interneta. Dnevno sledovanje vojnika armije kao što je bilo oskudno, tako je i ostalo, ali Kijev to izgleda uopšte ne brine. Mnogo su važniji za njega fondovi za jačanje granice. Između ostalog, to dotiče i obe republike — Donjecku i Lugansku. Drugim rečima oni koji kontrolišu granice, oni i mogu da dobiju rat na istoku koji je postao uz primenu teškog naoružanja sasvim realan.

Dobro se zna za grandiozni projekat koji odgovara strategiji SAD, EU i vlastima Kijeva — zatvoriti u potpunosti granicu sa Rusijom. Za realizaciju projekta postoje dva plana. Plan predsednika Porošenka — napraviti bafer zonu širine 10 kilometara. Ovaj plan su predstavili zapadni mediji kao ozbiljan korak za dostizanje mira. Ipak iza ove bafer zone stoji sasvim drugi cilj, tačnije izolovanje stanovništva Donbasa kako bi se sa njim mirno obračunali. Ali takav poan može da podstakne Rusiju da napravi u regionu zonu zabranjenu za letove. Istu kakvu je NATO u svoje vreme napravio u Libiji. U Ukrajini NATO bi hteo da provocira Rusiju da pošalje u ove dve republike svoje vojnike, što će značiti početak hladnog rata.

Drugi projekat predlaže oligarh Igor Kolomojski, koji provodi više vremena u Izraelu nego u domovini. On želi da na rusko-ukrajinskoj granici podigne nešto poput onog što je bilo napravljeno u Izraelu, kako bi se ogradio od Palestinaca. Ali kada je ministar odbrane zatražio novac za realizaciju tih projekata, ispostavilo se da novca za to nema, on je jednostavno ispario. Nestao u džepovima ljudi iz kijevske vlasti...

U Ukrajini je i ranije bilo dosta onih koji su potkradali zemlju, i sada se oni ne libe da prisvajaju i tako oskudna državna sredstva. Iza tog stoje ukrajinski oligarsi. Koristeći opšti haos u zemlji i dobijenu vlast, oni razvlače ono što je ostalo ili bez griže savesti prisvajaju pomoć iz inostranstva. Praktično svi oni su ljudi sa zamrljanom reputacijom, ponekad direktno vezani za kriminalni svet. Pored njih su ljudi iz Desnog sektora, koji teže pretnjama i razbojništvom da prisvoje sve što im je pred očima. Malo ko od njih je poznat u Evropi tako kao predsednik Porošenko, ”čokoladni baron”. On se obogatio prvo na isporukama sirovine u Rusiju i Ukrajinu — kakaa iz Kot d Ivuar, a zatim je napravio čokoladnu imperiju Rošen koja je uspešno konkurisala svetskim ”čokoladnim” gigantima. Sada Porošenko poziva Istok Ukrajine da prekine vatru. Nedavno je boravio u jednom od sela na istoku, sastajao se sa lokalnim stanovnicima, mazio po glavi decu i predstavljao se kao mirotvorac. Ipak u toj poseti su ga čuvali strani plaćenici iz Akademije. Izgleda da predsednik ima razloge da ne veruje ukrajinskim tajnim službama.

Cilj Kijeva i Porošenkovih saradnika, istih takvih oligarha kao što je on, jeste da vrate kontrolu nad industrijom Donjecka i Luganska koja proizvodi više od trećine unutrašnjeg bruto proizvoda čitave Ukrajine. Upravo to od aktualnih vlasti Kijeva i zahteva MMF kako bi garantovao povratak svojih budućih kredita. Ako Donbas i Lugansk ne zauzme Kijev, Fond mu neće dati novac, kao što je bilo obećano u septembru. A to znači da u septembru Kijeva uopšte neće imati para. U oktobru će biti iscrpljene sve rezerve gasa u skladištima i neće biti čime da se vraćaju dugovi Ukrajine Gaspromu. Odatle i opasnost od glavnih buntova, i rast socijalne napetosti u čitavoj Ukrajini. Kako bi se to izbeglo i dobili obećani krediti, predsednik Porošenko treba da okonča sa otporom na Istoku, da vrati Donjeck i Lugansk. Isto od njega traži Vašington, koji veoma želi da uvuče u rat u tom regionu Moskvu. Pri tome SAD i EU Ukrajina nije toliko potrebna i nimalo ih ne brine šta će biti sa stanovništvom Donjecke i Luganske republike ako one pređu pod kontrolu Kijeva. Po meni, Kojev vodi na Jugoistoku najprljaviji rat kakvog nije bilo čak ni u Jugoslaviji.

Igor Jazon,

Čitajte više na Ukrajina iz minuta u minut