Ukrajina Porošenka ili Ukrajina Kolomojskog?

Radikali su zatražili od Petra Porošenka da ”očisti” Jugoistok Ukrajine. Predstavnici bataljona Donbas 29. juna okupili su se ispred predsedničke administracije i istakli ultimatum: hitan prekid primirja i uvođenje na teritoriji Donjecke i Luganske oblasti ratnog stanja.

Ako se njihovi zahtevi ne ispune, Porošenka će stići sudbina Janukoviča. Učesnike mitinga ni malo nije zbunjivala činjenica što u Donbasu, pored naoružanih ljudi, ima i civila. Demonstranti su izjavili da su stanovnici Donjecka i Luganska glasali na referendumu o federalizaciji, a to znači da nastupaju protiv jedinstvene Ukrajine, i treba ih uništiti. Istina, za sada nemaju čime da ih unište, pošto je još jedan zahtev bilo hitno naoružavanje svih takozvanih dobrovoljaca.

Poslednji događaji u Kijevu su još jednom pokazali da Petar Porošenko ne kontroliše situaciju u zemlji, ističe doktor političkih nauka Vladimir Štolj.

- Predstavljajući nominalno predsednika zemlje, realnu vlast od ne poseduje. Izjave i istupanja drugih političkih snaga to očigledno pokazuju. Pored toga pregovori koji se vode u Ukrajini nemaju velike perspektive za realni uspeh realizacije takozvanog mirovnog plana Porošenka. Porošenko ispunjava funkciju koja mu je poručena — predati suverenitet, pretvoriti se u poslušnog realizatora volje zapadnih pokrovitelja.

Takozvani mirovni plan Porošenka ispostavio se ne previše mirovnim. Ukrajinski bezbednjaci nastavljaju da gađaju gradove Donbasa, optužujući ih za kršenje režima primirja. Između ostalog, Kijev ni je krije: predsednik je doneo odluku o primirju pod pritiskom Zapada. I sam Porošenko je izjavio da ima ”plan B” na koji će uskoro preći. A reči predsednika o tome da se silom problem Jugoistoka ne može rešiti ne treba prihvatati previše bukvalno, smatra zamenik direktora Instituta za zemlje ZND Igor Šiškin.

- On nije rekao da planira da razreši ovu krizu pomoću kompromisa između Kijeva i interesa Istoka. On je rekao da se kriza može razrešiti samo pobedom u borbi za umove ljudi. To znači da će kriza biti razrešena kada omladina Donbasa počne radosno da skandira ”ko ne skače, taj je ”moskalj”...”. Porošenko je otvoreno priznao da je cilj čitave ove takozvane revolucije pretvaranje Ukrajine u ”antirusiju”.

Ipak u Ukrajini postoje i drugi pretendenti na lovorike organizatora antiruskog kordona. Samo oni predlažu radikalnije metode. Isti ti bataljoni Donjeck, Ajdar i njima slični ne na sopstvenu inicijativu su došli ispred administracije predsednika. To su džepne armije oligarha — istog tog gubernatora Dnjepropetrovske oblasti Igora Kolomojskog. Koji je očigledno rešio da sam uzme u ruke Jugoistok, kaže doktor političkih nauka Sergej Čarnjahovski:

- Niko nije dokazao da sam Kolomojski ne želi odvajanje Jugoistočne Ukrajine. U tom slučaju on bi bio u suštini vlasnik čitavog industrijskog potencijala. Mi možemo dobiti, uslovno govoreći, dve Ukrajine — Kolomojskog i Porošenka. Porošenku naravno nije potrebno jačanje Kolomojskog. Ali postoji još jedan momenat zašto su i Kolomojski i Porošenko zainteresovani za rat na Jugoistoku. To je način da se uništi Desni sektor. Desni sektor će ubijati ustanike, ustanici Desni sektor.

Zaista, Desni sektor Dmitrija Jaroša je bio glavna borbena snaga februarskog Majdana. Sada ovi odredi, zajedno sa Nacionalnom gardom, glavna su udarna snaga protiv ustanika Donbasa. I u Kijevu, naravno, ovi borci se ne potčinjavaju ni Porošenku, ni Kolomojskom i nisu im potrebni.

Predsednik Rusije Vladimir Putin, nemački kancelar Angela Merkel i lider Francuske Fransoa Oland u telefonskom razgovoru sa Porošenkom su razmotrili plan da se produži primirje i da se upute inspektori OEBS-a na kontrolne punktove. Prema mišljenju analitičara, pre ili kasnije Kijev će shvatiti da sa Donjeckom i Luganskom može samo da se dogovara. I u svakom slučaju jedinstvene Ukrajine više neće biti. Nove vlasti su učinile sve moguće za to.

Igor Silecki,

Čitajte više na Ukrajina iz minuta u minut