NATO će morati da se prilagođava

Udar sabljom uvežbavaju armije NATO zemalja. Manevri Saber Strike 2014. započeli su u Letoniji. Prema zvaničnoj verziji, Brisel proverava ”kompatibilnost vojnih odreda saveznika iz alijanse”. Ipak analitičari su uvereni: aktivnost NATO-a na ruskim granicama je logičan nastavak političke igre započete u Ukrajini sa tačke gledišta Zapada.

Za učešće u Saber Strike 2014. na letonski poligon u Adaži stiglo je više od hiljadu stranih vojnika. To su odredi armije Letonije, Estonije, Litvanije, SAD, Velike Britanije, Finske i Norveške. A iz Danske je specijalno prebačena oklopna tehnika.

Zvanično je proglašen cilj manevara — usavršiti navike učešća u međunarodnim operacijama, između ostalog u Avganistanu, saradnju kopnenih i vazdušnih trupa i kompatibilnost vojnih odreda saveznika iz NATO-a.

Manevri, reklo bi se planski, održavaju se svake godine. Ali ovog puta skoro mesec dana pre početka SAD su uputile u svku baltičku zemlju i Poljsku po 150 padobranaca Istina, pribaltičke prestonice i Varšava same su molile Vašington — tobože, tako ih je uplašila situacija u Ukrajini i nepredvidiva Rusija. Neki letonski opozicioni političari su upozorili: prisustvo stranih trupa na teritoriji Letonije može negativno da se odrazi na stabilnost u regionu. Ipak na Belu kuću takvi argumenti ne deluju — ona ima svoj plan. U skladu sa kojim su u Evropu poslali i dva teška strateška bombardera. V-2 iz baze ratnog vazduhoplovstva SAD u Misiriju stigli su na britanski aerodrom Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva Fairford u Glosteširu. A tamo ih je već očekivala karika od tri V-52. Između ostalog, svi ovi avioni u stanju su da nose nuklearno naoružanje. Tako da se izgleda planiraju ozbiljni manevri. Pri tome, dejstva američkih stratega uklapaju se u destabilizaciju u Ukrajini koja se koristi kao izgovor za približavanje alijanse ruskim granicama.

Razgovori zapadnih političara i medija o ”ruskoj aneksiji Krima”, o tome da Moskva provocira događaje na jugoistoku Ukrajine više nikoga ne mogu da ubede. Svima je odavno jasno: kriza u Ukrajini je deo projekta Zapada, usmerenog protiv Rusije, ističe politikolog Semjon Bagdasarov.

- Suština geopolitičkog projekta sastojala se u tome da se uzme pod kontrolu čitava teritorija Ukrajine, između ostalog Krim. Posebno interesantna je bila, naravno, dubokovodna baza u Sevastopolju. Pored toga, Ukrajina raspolaže prilično ozbiljnim resursima. Korišćenje tih resursa protiv interesa Rusije bilo bi zanimljivo. A u perspektivi Zapad ne krije da želi da usitni Rusku Federaciju.

Prema mišljenju eksperata, Vašington je planirao da posle svrgavanja Juanukoviča i dolaska na vlast proameričkih snaga raskine Harkovske sporazume o Crnomorskoj floti. I tako da primora Rusiju da ode sa Krima. Ali ispalo je drugačije. Ne treba zanemarivati i verovatnoću razmeštanja NATO baza na teritoriji Ukrajine. SAD odavno sanjaju da se tako blizu promaknu granicama Rusije. A Ukrajina je moneta za potkusurivanje u igri protiv Rusije, smatra šef sekretarijata koordinacionog saveta društvenog pokreta jugoistoka Aleksandar Kofman.

- Ukrajina je izsključivo moneta za potkusuriavnje u geopolitičkoj igri sa Rusijom. Mislim da su to svi već shvatili. To je talac interesa koje sada pokušava da progura zapadni svet. Ili svoje vojno prisustvo na toj teritoriji, ili uvlačenje Rusije u ozbiljan konflikt sa Evropom, od kojeg će Amerika biti na velikom dobitku.

Prema mišljenju Kofmana, ako Ukrajina sada ne može da izađe na kraj sa jačanjem fašizma, verovatnoća razmeštanja NATO baza na njenoj teritoriji ubuduće vrlo je velika. A na teritoriji jugoistoka pozabaviće se razradom gasa iz škriljaca, njenim pretvaranjem u pustinju. Upravo protiv perspektive takve budućnosti sada ratuju ustanici.

Što se tiče aktualne vojne aktivnosti pored ruskih granica, nju objašnjavaju reči generalnog sekretara NATO-a. Andres Fog Rasmusen smatra da se alijansa priprema za novi stil rata koji vodi ruska strana. Po njegovom mišljenju, Rusija je pokazala agresivan odnos prema Ukrajini time što je značajno uvećala vojno prisustvo na pograničnim teritorijama. Moskva ne ratuje ni protiv koga. Ali ”samouverenu” politiku će nastaviti. Tako da će NATO morati da se navikava i prilagođava.

Igor Silecki,