Junker u traženju kompromisa

Evropski parlament je odobrio kandidaturu bivšeg premijera Luksemburga Žana-Kloda Junkera na dužnost šefa Evropske Komisije. Narednih 5 godina kurs briselske politike će diktirati pripadnik desnog centra i federalista koji je učestvovao u stvaranju samog projekta EU.

Junker je bio izabran sa solidnom većinom: 442 glasa za i 250 protiv. 59-godišnji Junker je prvi šef Evropske komisije koji je dobio ovu dužnost posle glasanja u Evropskom parlamentu. Kandidature svih njegovih prethodnika su usaglašavane na samitima lidera zemalja EU. Ipak, u skladu sa izmenama u izbornom zakonodavstvu EU, sada kandidata na ovu dužnost utvrđuje Evropski parlament. Niko između ostalog ne smeta Evropskom Savetu da savetuje parlamentu koga želi da vidi na datoj dužnosti. Povodom Junkera konsenzus nije postignut: protiv njegovog imenovanja zalagale su se Velika Britanja i Mađarska. Dejvid Kameron je čak pretio da će u slučaju pobede Junkera prirediti u domovini referendum o istupanju iz EU. Pose pobede Partije za nezavisnost Velike Britanije Najdžela Faradža na izborima za Evropski parlament, autoritet Kamerona u domovini je u opasnosti. Isto se tiče njegovog reizbora na predstojećim izborima 2015. godine za engleski parlament. Kameron je pokušao da učini sve što je mogao u svom položaju, ali centristi za sada još uvek u Evropskom parlamentu čine kvalifikovanu većinu. Neki su ipak skloni da veruju da će se bori rezultati nacionalista i evroskeptika na izborima za Evropski parlament ispoljiti. Komentariše ekspert Centra za Istraživanja Evropske politike u Briselu Sonja Pjedrafita.

- Čak uzimajući u obzir da je Junker iz konzervativne partije, isto kao i Barozu, on mora da ostane neustralan. Tako da ne može da prati samo interese konzervativaca. Takođe postoji jedna važna razlika njegovog predsedničkog mandata u odnosu na prethodne godine. Kada je Barozu bio predsednik Evropske komisije, Evropska Narodna Partija je imala mnogo više mesta u parlamentu. EPN je imala više prostora za manevar u pogledu uticaja na politiku Evropskog parlamenta. Ali to više nije tako. Oni su dobili većinu, ali neznačajnu. I, uzimajući u obzir novi sastav parlamenta, moraće stalno da traže podršku socijalista. Oni nikada više neće imati takve prednosti kao ranije.

18 godina Junker je bio premijer Luksembruga, 20 — ministar finansija, spojivši dužnost premijera i ministra finansija zemlje. Takođe on je na čelu Evrogrupe — neformalnog kluba ministara finansija zemalja zone evra. Junker je jedan od arhitekata Mastrihtskog sporazuma koj je označio početak EU. Aktivno ga podržavaju pristalice evropskog projekta i ne vole evroskeptici. Polemika oko Junkerove kandidature je polemika o budućem uređenju EU. Takve zemlje kao što je Velika Britanija, Švedska, Holandija, zalažu se za povratak ovlašćenja nacionalnim vladama, tačnije protiv veće evrointegracije. Za to se zalaže Nemačka, za sada još jaka ekonomija Evrope. Eksperti su skloni da pretpostavljaju da će Junker pokušavati da ugodi svima. Godine rukovođenja ministarstvom finansija učinile su od njega fleksibilnog i pragmatičnog političara. Ali neke protivrečnosti se vide već sada. Luksemburški političar zalaže se za veću intergraciju u spoljnoj politici i samim tim za proširenje ovlašćenja vrhovnog predstavnika za inostrane poslove (i pad značaja odluka ministara inostranih poslova zemalja EU). Junker takođe namerava da podigne prestiž EU — pre svega među sopstvenim građanima. I to će mu moguće poći za rukom. On se oseća odlično pripremljenim za borbu institucija EU za vlast. Poznaje ove institucije. Nema ništa što bi moglo da ga začudi, i ništa što još nije preživeo u Evropskom savetu, kažu o njemu buduće kolege.

Jekaterina Ivanova,