Ukrajina: sitan novac u tuđoj igri

Funkcije kontaktne ambasade NATO-pakta u Ukrajini će od 2015. godine vršiti diplomatski resor Litvanije. Tu odluku su države-članice alijanse usvojile 15. jula. Osnovni zadatak nove strukture je širenje informacija o delatnosti NATO-a i uspostavljanje veza s političkim i društvenim udruženjima u zemlji, koja je za NATO od velikog interesa.

Sa svoje strane, Kongres SAD usvojio je nacrt zakona o sprečavanju ruske agresije, prema kojem će Ukrajina dobiti status saveznika SAD bez članstva u NATO-u. Inače, njeno se učlanjivanje u alijansu u dugoročnoj perspektivi ne skida sa dnevnog reda, naročito u Kijevu.

Za sada, svakako, nije reč o punopravnom učlanjivanju Ukrajine u NATO. Alijansi se ne isplati da ima u svojim redovima zemlju, koja se ustvari raspada, i to sa velikom brojem problema. Tim pre, ona nema želju da zbog nje stupi u oružani sukob sa bilo kim. Inače, u skladu sa pravilima Nato, kolektivna zaštita jednog od učesnika bloka u slučaju njegovog konflikta s drugom zemljom neizbežna je. Međutim, u Briselu i današnjem Kijevu mogućnost zbližavanja je jedno od važnih pitanja, možda zaobilaznim putem. Naprimer, uz pomoć formiranja poljsko-litvansko-ukrajinske vojne brigade. O tome su se, prema nekim podacima, već dogovorile vlasti ove tri zemlje. Razumljivo je da će ta struktura imati ne borbeni, uprkos nazivu, već demonstrativni značaj. Međutim, tu je verovatno važnija tendencija, simbolika. Politikolog Sergej Mihajlov smatra da će Brisel i dalje koristiti ukrajinske događaje u svom interesu.

- Svakako, danas se rukovodstvo bloka trudi da pokaže proces daljeg proširivanja bloka kao neku uzvratnu meru na tobože agresivne akcije Rusije prema Ukrajini.

U današnjim uslovima apsolutno marionetskih, proameričkih vlasti, koje su uspostavljene u Kijevu, Moskva, svakako, nema efikasne instrumente uticaja da bi smetala formalnom i neformalnom zbližavanju Ukrajine sa zemljama NATO-a. Međutim, sama Ukrajina neće dobiti od tog saveza ništa pozitivno. Međutim, minusi su očigledni. To su dopunski troškovi za stvaranje infrastrukture i učešće u zajedničkim projektima, koji su za ukrajinsku ekonomiju, koja ionako jedva diše, prosto prekomerni. To su napeti odnosi sa istočnim susedom, koji bi pod uslovom promene političke konjunkture u Kijevu mogli da budu nekako konstruktivniji. To je inače poremećen balans snaga u Evropi i drugim regionima, što nije nikome potrebno, osim, svakako, Vašingtona, kojem je od koristi svaka destabilizacija na tuđoj teritoriji. Pri tome članstvo Ukrajine u NATO-u neće biti velika opasnost po bezbednost Rusije, koja ima sva vojna i tehnička sredstva radi njenog osiguranja. Dakle, želja da čini zlo Moskvi može da skupo košta pristalice te fiksne i besmislene ideje.

Šef Odelenja za probleme regionalne bezbednosti Centra odbrambenih istraživanja Sergej Jermakov smatra da NATO bestidno koristi Ukrajinu u svojoj nameri da uzdrži Rusiju.

- Mnogo ranije od početka ukrajinske krize isticala se težnja NATO-a da se vrati svom izvoru, odnosno, postane vojni blok. Nažalost, na pozadini ukrajinske krize od strane NATO-a se ne ispoljava želja da postane politička struktura, o čemu je bilo izjavljeno prilikom poslednjih samita, koja bi realno doprinela regulisanju kriznih situacija.

Izjavljujući o težnji da se učlani u NATO, Kijev pokušava, a da ne primeti da ga u Evropi na nivou običnih ljudi sve češće smatraju sitnim novcem u tuđoj igri. Verovatno takva uloga potpuno odgovara predsedniku Porošenku i vladi Ukrajine. Tim pre što su odgovarajući nalozi iza okeana dobijeni.

Ilija Harlamov,

Čitajte više na Ukrajina iz minuta u minut