NATO ``humanitarne kasetne donacije`` čiste rusko-srbski demineri

U okviru obimnog posla čišćenja zaostalih mina koje je NATO pakt razbacao po celoj zemlji tokom agresije, ruski demineri su najavili da u Srbiju šalju pojačanje u smislu angažovanja dodatnih stručnjaka za taj osetljivi posao, a kako je još ranije rečeno u Moskvi prilikom razgovora sa srbskim ambasadorom Slavenkom Terzićem, u svakom trenutku su spremni da polete za Srbiju i ruski avioni da pruže podršku bilo kakvoj budućoj akciji rusko-srbskog humanitarnog centra, zlu ne trebalo.

Pojačana aktivnost ruskih deminera se ogleda u tome što su uporedo sa radovima u Paraćinu, započeli posao i na uklanjanju neeksplodiranih bombi koje već petnaest godina vrebaju građane u strogom centru Niša. Naime, Rusi su na toj lokaciji zajedno sa svojim srbskim kolegama, krenuli u potragu za natovskim projektilima, rasutim na prostoru od skoro 1000 kvadratnih metara, zbog čega je Nišlijama iz razloga njihove lične bezbednosti, već nekoliko dana ograničeno kretanje u centru grada.

Da i dalje postoji opravdani strah za živote građana, potvrdio je predvodnik rusko-srbskog odreda deminera, koji je objasnio da su na tom mestu bačene američke kasetne bombe pod nazivom „blu 97“, koji inače više podseća na naziv neke nevine kompjuterske igrice, nego na đavolju stvar od koje je samo u jednom napadu 7. maja 1999. godine poginulo 15 niških civila, a više od 20 ih je bilo ranjeno.

Podsetimo, radi se o tome da je još u nedavnoj prošlosti, pre malo više od desetak godina, avijacija Severnoatlantske alijanse u žestokom razaranju Srbije, samo na Niš ispalila 71 raketu Tomahavk, 8 grafitnih bombi, 36 kontejnera u kojima je bilo čak 4.000 zabranjenih kasetnih bombi, kao i skoro 200 običnih avionskih bombi, a da bi uspešno isporučili tako vrednu „donaciju“, najveći grad u južnoj Srbiji su uništavali 40 puta, i to pretežno u noćnim časovima.

Upravo zbog tako velikog broja eksplozivnih sredstava, od kojih mnoga još uvek miruju i čekaju svoj trenutak da se aktiviraju, bilo je neophodno da deminerima stigne pojačanje u ljudstvu iz Rusije da bi izašli na kraj sa tom opasnošću, a po kazivanju zamenika ruskog ministra za vanredne situacije Vladimira Stepanova, Rusi su samo tokom ove godine uklonili preko 200 bombi u Srbiji, što sada već predstavlja njihov tradicionalni posao, s obzirom da svake godine obavljaju taj delikatni zadatak.

Međutim, ni to ni izbliza nije sve. Kako kažu eksperti za tu oblast, kao na primer Branislav Jovanović, direktor Centra za razminiranje, samo na području Niša i njegove okoline je ostalo još 300.000 kvadratnih metara koje tek treba očistiti, što znači da će sve brojniji rusko-srbski demineri još dosta godina imati pune ruke posla da bi strpljivo uklonili sve ono što je zapadna vojna alijansa za samo 78 dana razbacala po čitavoj Srbiji.

I naposletku, kada su nedavno zvanični predstavnici Evropske unije sa crvenim flomasterom podvukli ekološko stanje u Srbiji kao najgore od svih oblasti, možda je bilo svrsishodno da im se napomene da makar mali deo odgovornosti za to leži i na njima samima, ako se uzmu u obzir tone raznih bombi koje je većina njenih zemalja-članica isporučila Srbiji tokom agresije. Doduše, tada se taj poklon nije nazivao besplatnim donacijama, a takođe, nije ga bilo moguće ni ljubazno odbiti.

Ratko Paić,