Kako je na istočnom krilu NATO-a?

Lideri zemalja Centralne i Jugoistične Evrope sastali su se u utorak u Varšavi. Na dnevnom redu bila je složena situacija u Ukrajini i politika bezbednosti EU i NATO-a. Ali u perspektivi je samit alijanse. Znači li to da je sastanak u Varšavi bio pokušaj izrade jedinstvenog stava, između ostalog po pitanjima jačanja prisustva oružanih snaga NATO-a u tom delu Evrope? Poljska izgleda igra ovde prvu violinu? Na ova pitanja pokušao je da odgovori politikolog, dr Mateuš Piskorski.

- Da, razume se. Može se reći da s jedne strane Poljska, baltičke zemlje i Rumunija jednostrano se zalažu danas za jačanje prisustva u Centralnoj Evropi, ne samo NATO snaga, već i oružanih snaga SAD. Sa druge strane, ne može se ne primetiti da deo centralnoevropskih zemalja kao što su Češka, Mađarska, Slovačka, Bugarska, vrlo se skeptično odnose prema takvim idejama. Zato je priličo teško zamisliti mogućnost izrade jedinstvenog mišljenja o tome, posebno ako se uzmu u obzir suprotni stavovi po tom pitanju, na primer predsednika Bronislava Komorovskog i Miloša Zemana. Isto tako teško je zamisliti da Viktor Orban, premijer Mađarske koja je orijentisovana na ekonomsku saradnju sa Rusijom, podrži antiruske korake usmerene na jačanje konfrontacije sa RF. Ili premijer Slovačke Robert Fico, čiju delatnost karakteriše isključivo racionalan, pragmatičan prilaz formiranju odnosa sa Rusijom. Takođe se ne sme izgubiti iz vida perspektiva izbora u Rumuniji: po svemu sudeći, neokonzervativni, ratoborno raspoloženi jastreb Trajan Besesku koji podržava američko prisustvo u Evropi i brani koncepciju stvaranja velike Rumunije, na jesen će napustiti dužnost. Tako nije isključena verovatnoća da posle predsedničkih izbora može da doživi promene i politička linija rumunskog rukovodstva prema Rusiji. Tako da pokušaji formiranja takozvane Nove Evrope, razum se, proameričke orijentacije, uz učešće Poljske, baltičkih zemalja, ovde je najaktivnija Litvanija pod rukovodstvom gospođe predsednice Gribauskajte, očigledno su osuđeni na neuspeh i nemaju nikakve realne osnove. Što je neobično pri tome, to je postojanje u okruženju predsednika Bronislava Komorovskog savetnika koji su još nedavno pokazivali sasvim realističan prilaz u oceni međunarodne situacije. Na primer, profesor Roman Kuznjar koji je, da podsetim, pre nekoliko godina bio otpušten sa dužnosti direktora Poljskog instituta za međunarodne odnose zato što je istupao protiv jačanja SAD u Poljskoj, a konkretno protiv stvaranja PRO. Ali kao što vidimo, postojeći trend, opšta klima i atmosfera odreženog pritiska koja lišava političare u Poljskoj političkog poštenja, diktora pravila čak takvim razumnim ljudima kao što je nesumnjivo do nedavno bio profesor Roman Kuznjar. Oni su primorani da se pridruže horu neokonzervativnih američkih jastrebova.

Ministar spoljnih poslova Poljske neumorno ponavlja da Poljaci povodom događaja u Ukrajini ne mogu da se osećaju bezbedno. Ipak, ove grozne izjave ublažavaju neke njegove političke kolege. Šta je zaista sa tim tobožnjim odsustvom bezbednosti, kako smatra ministar Sikorski?

- Poljska je bezbedna i ništa joj ne preti isto kao ni njenim susedima. Poljska nesumnjivo treba da preduzima sve mere za regulisanje konflikta u Ukrajini. Nažalost, izjave i postupci gospodina ministra Sikorskog, kao između ostalog i njegovih političkih istomišljenika i kolega u vladi, između ostalog premijera Donalda Tuska, stabilizaciji situacije u Ukrajini ne samo da ne doprinose, već je i zaoštravaju.

Čitajte više na Ukrajina iz minuta u minut