PROHANOV: Dani su možda i predratni, zbijmo se oko Putina i Novorosije

BOEING 777 ”Malezijske avio kompanije”, koji je oboren nad Donbasom, približava sudnji čas, predstavlja avion „kraja sveta” i u svoju eksploziju uvlači ogromne otrovne energije savremenog sveta.

  U taj monstruozni čin smrti uvlači države, armije, obaveštajne službe, propagandističke mašinerije i kontinente. Taj Boeing može da dovede do Trećeg svetskog rata.
        
Približava se zlokobna godišnjica početka Prvog svetskog rata. Taj rat počeo je nakon ubistva nadvojvode Ferdinanda i njegove žene. To zloslutno ubistvo još neko vreme nije nagoveštavalo svetsku katastrofu. Nadvojvoda i njegova supruga sahranjeni su u porodičnoj kapeli. Samo nekoliko nedelja kasnije zagrmeli su topovi i počeo je svetski rat koji je čovečanstvo koštao 30 miliona poginulih.
        
Nije li rušenje Boeing-a detonator slične snage?
        
Svojevremeno je južnokorejski Boeing koji je poleteo sa Aljaske, promenio maršrutu, približio se sovjetskoj Čukotki, Kamčatki i leteo duž obale Ohotskog mora baveći se elektronskom špijunažom. Nije se odazivao na poslate signale i upozorenja sovjetskih lovaca. Uporno je nastavljao da obavlja izviđanje. I na kraju je oboren u regionu Sahalina.
        
To je izazvalo ogroman odjek u svetu koji je demonizovao sve slabiju sovjetsku državu, odjek zbog kojega je pokošena čitava vojno-intelektualna vrhuška Sovjetskog Saveza: ostavku je podneo i načelnik Generalštaba, Nikolaj Ogarkov. To je bio prvi razorni akt demoralizacije sovjetske armije koja u vreme GKČP (udara odozgo u avgustu 1991.) nije umela da se odupre raspadu zemlje.
        
Amerikanci su – autori velikih provokacija. Provokacija u Tonkinškom zalivu kada je, navodno, sa motornih čamaca Severnog Vijetnama osuta paljba na grupu američkih vojnih brodova, poslužila kao povod za koncentrisano bombardovanje Severnog Vijetnama i Hanoja. Na kraju se ispostavilo da je paljba na američke brodove bila preuveličana. 
        
Savremeni Irak uništili su pod izgovorom tobožnjeg oružja za masovno uništenje koje je posedovao Sadam Husein. Pošto su razorili zemlju i ubili Sadama, Amerikanci su priznali da u Iraku nije bilo tog oružja.
        
Danas više od polovine stanovništva SAD smatra da su napadi aviona na kule-bliznakinje, posle kojih su na Menhetnu nastale dve strašne crne jame, isplanirale specijalne službe Sjedinjenih Država i da su poslužili kao povod za brojne invazije američkih trupa na svim kontinentima u svetu.

I u slučaju sa malezijskimBoeing-om, ima razloga da se smatra da je to pažljivo planirana američka specijalna operacija.
        
Za tu operaciju unapred su pripremani video-snimci i intenzivno vođena javna kleveta ustanika u Donbasu. Sada, kada je Boeing oboren i još nije razjašnjeno kojim oružjem, u tu nastalu informativnu pauzu prodrle su ogromne medijske mogućnosti Sjedinjenih Država.
        
Amerikanci tvrde da su avion oborili ili ustanici ili ruski PVO, ili sa zemlje ili pomoću lovaca protivvazdušne odbrane.
        
Ustanička armija Novorosije proglašava se za đavolje pleme, vaseljensko zlo, ubraja u međunarodni terorizam i izjednačava sa Al Kaidom.
        
Oko tog monstruoznog zločina Amerika okuplja većinu država sveta, mobiliše ih za informativni i moralni rat i za borbena dejstva protiv Novorosije.
        
Postaje moguće uvođenje natovskih formacija u Ukrajinu i njihovo učešće u građanskom ratu.
        
Glavni informativno-psihološki udarac usmeren je protiv predsednika Rusije Vladimira Putina. Upravo je on sada izložen ogromnom psihološkom i moralnom pritisku, čiji je cilj da – slomi njegovu volju i primora ga da se povuče pred sveopštim napadom Zapada i da ga demorališe, da bi se postigla serija neprekidno povećavanih ustupaka u koje spada ne samo predaja Novorosije, nego, možda, i vraćanje Krima.
        
Demonizacija predsednika daje snagu petoj koloni koja je spremna da odmah posle NATO-a proglasi za đavolje pleme ne samo Novorosiju, nego i rusku državnost. To će omogućiti liberalima da usmere standardna sredstva „obojenih” revolucija protiv njima mrske državnosti.
        
U uslovima borbe na život i smrt i pretnje od „narandžaste” revolucije, najpogubnije bi bilo povlačenje pred naletom informativnog napada. Neophodno je ispoljiti nepokolebljivost i čvrstinu, doslednost u realizaciji ekonomskih, geostrateških i vojnih ciljeva na svim poljima na kojima neprijatelj zadire u nacionalne interese Rusije.
        
Ovih izuzetno kritičnih, možda, predratnih dana, neophodna je konsolidacija svih patriotskih snaga Rusije i njihovo zbijanje oko Novorosije koja se bori i oko predsednika Rusije.

Autor: Aleksandar Prohanov, ruski pisac, glavni urednik nedeljnika "Zavtra"