Ruska analiza nezavisnosti Kosova

Dokument koji je Rusija uputila MSP predstavlja pravnu analiza jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, sa stanovišta međunarodnog prava i rezolucije Saveta bezbednosti.
alksejev2.jpg

Bivši ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Aleksejev izjavio je da je dokument koji je Rusija uputila Međunarodnom sudu pravde "pravna analiza ništavnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, koja se razmatra sa tačke gledišta međunarodnog prava, i rezolucije Saveta bezbednosti".

Aleksejev, koji je i direktor Četvrtog odeljenja ruskog Ministarstva inostranih poslova, u intervjuu za današnju "Politiku" kaže da je ruski dokument "isključivo pravni dokument - nema ni političkih izjava ni bilo kakvih elemenata druge vrste".

Posebna pažnja posvećena je analizi Rezolucije 1244, koja je osnova za regulisanje problema Kosova i koja jednoznačno određuje i potvrđuje teritorijalni integritet Srbije.

U dokumentu se, pojašnjava Aleksejev, "demonstrira ništavnost Ahtisarijevog plana i izučava glavna protivrečnost savremenih međunarodnih odnosa - to je odnos između dva principa evropske bezbednosti - teritorijalne celine i nenarušivosti granica s jedne strane, i prava na samoopredeljenje, s druge".

Aleksejev dodaje da je proglašenje nezavisnosti Kosova direktno narušavanje međunarodnog prava zbog političke svrsishodnosti.

"To je veoma opasno ne samo kad je reč o međunarodnom pravu, nego i o unutrašnjem, jer se, polazeći od principa političke svrsishodnosti, narušava zakon. Ništa dobro iz toga ne može da proizađe", navodi bivši ambasador u Srbiji.

Od Međunarodnog suda pravde u Hagu očekuje se da to pitanje razmotri nepristrasno. Aleksejev smatra da odluka suda, ma kakva ona bila, nosi konsultativni karakter ali da je ruski stav veoma važna osnova za sve one koji insistiraju na međunarodnom pravu.

"Jer Kosovo nije izolovan slučaj, to je pokušaj da se izmeni postojeći sistem bezbednosti u svetu, da se uništi sistem koji je, kako-tako, ipak funkcionisao od 1945. godine. Odluka suda je veoma važna i za naš rad na Kosovu i na globalnom planu, kao i za evropsku bezbednost koja mora biti zasnovana na zakonu, a ne na principima sile prema kojima je u pravu onaj ko ima više bombi sa osiromašenim uranijumom", rekao je Aleksandar Aleksejev.