SAD varaju sve

„Rusi su više puta lagali o onom što se dešava... Zato im jednostavno ne verujemo...“

Ovo je izjavila na brifingu za štampu zamenik pres-sekretara Stejt departmenta SAD Mari Harf. Jasno je da je ovo osećanje između SAD i Rusijom duboko i uzajamno. Ali, kako se ispostavilo, Amerika ne veruje mnogima.

Ako se pažljivo pročita stenogram ovog brifinga, ispostavlja se da pres-služba Stejtdepartmenta nema poverenja čak prema saopštenjima poštovanih novinskih agencija. Čak ako se ona tiču njega samog.

Tako na pitanje o saopštenju agencije Rojters koje je podiglo buku o tome da su šefa Stejtdepartmenta Džona Kerija i čitavu delegaciju SAD pred nedavni susret sa predsednikom Egipta Abdelom Fatahom as-Sisijem zamolili da prođe kroz okvir detektora metala, ona prostodušno odgovara. Mislim da je on jednostavno ušao na vrata. Tamo je moguće bio detektor metala. Kada je novinar saopštio da proces provere državnog sekretara SAD potvrđuju videosnimci, i da su Kerijev sako uz to pregledali i ručnim detektorom metala, Harf nastavlja da sumnja: Možemo to da proverimo, ali mislim da ova informcija nije tačna. Da proveri za dva dana šta se desilo sa državnim sekretarom SAD i njenim neposrednim načelnikom, ono što je na arapskom Istoku već nazvano „javnim uniženjem Amerike“?

Pres-služba stejt departmenta odavno je čuvena po neželji da daje jednostavne odgovore na konkretna pitanja. Harf posle šest godina rada u Ciji, unela je u taj proces element izvesne zagonetnosti. Prema njenim rečima, u slučaju malezijskog boinga informaciju američke strane treba prihvatati bez dokaza, pošto njihovo pružanje može da otkrije neke mogućnosti američke obaveštajne službe.

Za svet takva argumetnacija je nova. Za SAD nije. Tragedija malezijskog boinga se desila tačno 18 godina pošto je 17. jula 1996. godine, 12 minuta posle poletanja sa njujorškog aerodroma Džon Kenedi eksplodirao avion kompanije TWA. Poginulo je svih 230 ljudi koliko je u njemu bilo. Zbog sumnje da su avion oborili teroristi, slučaj su preuzeli FBR, Cija i vojska. Zvanična verzija uzroka nesreće je eksplozija rezervoara za gorivo. Ali kao i sada, glavni argument istrage su snimci sa satelita koje do danas nisu pokazali. Na kraju neobjašnjivi fenomen ostalo je desetine svedoka koji su videli raketu i bivši saradnici Nacionalne uprave za bezbednost saobraćaja koji su optužili vladi da ih je ometala u radu i skrivala realne okolnosti slučaja.

Kao i sada, na zahteve javnosti specijalne službe SAD su tada odgovorile animacijom. Ali spot sa kompjuterskom rekonstrukcijom događaja nije ubedio američku publiku.

Između ostalog, koga može da zadovolji formulacija: Mi znamo šta se desilo i ko je to uradio, ali nikome nećemo reći? Posle prenosa u spoljnu politiku ona deluje isto tako apsurdno kao i u unutrašnjim raspravama.

Ova praksa ima i srećne izuzetke. Na istom tom birfingu Harf je opovrgla informaciju turskih medija o tome da je ministar inostranih poslova Turske Ahmed Davutoglu podelio sa novinarima uznemirenost koju je izrazio sam Džon Keri povodom izjava predstavnika Stejtdepartmenta Džen Psaki. Po svemu sudeći, takav osećaj od smelih izjava šefa pres-službe Stejtdepartmenta u pobledu turskog rukovodstva izrazio je sam Davutoglu. Što se tiče Kerija, kako kaže Harf, državni sekretar stoji iza svega što Džen Psaki, i nadam se ja, govorimo sa ove tribine.

Vadim fersovič,