Obama započinje novi „hladni rat“?

Da li nove sankcije protiv Rusije znače da svet stupa u novi hladni rat? Ovo je bilo prvo pitanje postavljeno predsedniku SAD Baraku Obami nakon što je 29. jula objavljeno da će biti uvedena nova ograničenja protiv ruske ekonomije. „Ne, odgovrio je predsednik,- to nije novi hladni rat. To je posebna situacija...“

Na Nobelovu nagradu za mir koju je dobio Barak Obama 2009.godine takoreći u vidu specifičnog političkog avansa, već smo odavno zaboravili kao na nekakvu čudnu istorijsku činjenicu. To naravno ne čudi. Sve države u kojima je aktivno svoju politiku sprovodio Vašington iz „tog vremena mandata Obame“ sada im je ili gore ili su u potpunosti izgubile svoju državnost (kao Ukrajina, Libija i Irak) ili se nalaze u sred građanskog rata (kao Sirija) ili su sasvim blizu svemu gorepomenutom (kao Avganistan).

Obzirom da je inicijator apsurdnih, ničim dokazanih optužbi za „agresiju“ u Ukrajini na račun Rusije, a i sankcija Moskvi - upravo Vašington, onda je zaključak o tome ko svet iz stanja mira uvodi u stanje „hladnog rata“ jednoznačan.

Ruski eksperti PVO su uvereni da nikakvi zenitni kompleksi „Buk M1“ (pobunjenici naprosto nemaju takvu opermu) nisu krivi za obaranje malezijskog putničkog aviona, govori Konstantin Sivkov predsednik Akademije geopolitičkih problema:

- Prva crta koja čini bitnu razliku u vezi sa tom raketom je u tome što posle njenog lansiranja, inverziona raketa „stoji“ na nebu 10 minuta. Ali, niko na čistom nebu nije video te tragove. Malezijski avion je, a to je potpuno jasno, bio oboren od strane aviona tipa lovac.Čak i kada najviše preteruju u smislu tehnike kojepobunjenici poseduju, niko do sada nije rekao da oni imaju svoju avijaciju.

Sasvim beskrupuloznim optužbama na račun Moskve Kosntantin Sivkov (radio je u Generalnom štabu VS Rusije) smatra to što je ona navodno narušila uslove Ugovora o raketama srednjeg i malog dometa iz 1987. godine. U Rusiji se zaista sprovodi modernizacija raketa sredenjeg i malog dometa. Ali ovde se radi o podmornicama koje ne potpadaju pod odredbe ugovora.

SAD već faktički ukazuju Evropi kako da vodi svoju politiku i mi smo zaista nadomak ovog „hladnog rata“, smatra direktor Centra evropske bezbednosti Instituta Evrope RAN Dmitrij Danilov. Tužno je to što izlaz iz ove krize sada ne izgleda mnogo izvesno, kao 90-tihgodina prošlog veka. Može se računati do sutra kakvi će biti eventualni ekonomski gubici od sankcija i za biznis Evrope i za biznis Rusije, ali stvar je mnogo ozbiljnija. Radi se o geostrateškoj preorijentaciji čitavih regiona.

Rusija je sada prinuđena ne da traži dopunske mogućnosti za sopstveni razvoj, već alternative. Evropa ide putem koji je sama izabrala ili koji joj nameću, gubeći Rusiju kao strateškog partnera.

Naravno, još nismo u potpunosti ušli u stanje novog „hladnog rata“, iako smo zaista jako blizu toga, smatra čuveni ruski analitičar, profesor Ruske akademije makroekonomije Vladimir Štol. Moskva bi trebalo jasno da definiše svoju crvenu liniju, koja bi bila granična linija za ulazak u „hladni rat“. To je na primer ulazak Ukrajine u NATO, govori Vladimir Štol:

- Kamen koji se obrušio sa stene može da bude za Rusiju prisustvo vojske NATO na teritoriji Ukrajine. Ako nismo svojevremeno dovoljno aktivno odreagovali na ulazak zemalja članica bivšeg Varšavskog bloka, a potom i nekih bivših sovjetskih republika, onda danas (ulazak Ukrajine u NATO ili vojske alijanse na njenu teritoriju) već može da bude nešto što prelazi tu „crvenu liniju“. Ipak, ako se ona ne pređe,onda je možda moguće nastaviti normalne odnose.

Barak Obama je izjavio tokom susreta sa novinarima 29.jula da SAD ne razmatraju varijantu ukazivanja vojne pomoći Ukrajini. Za sada. Tako da, možda još ima vremena da se ne dozvoli stupanje u novi „hladni rat“.

Andrej Fedjašin,

Čitajte više na Ukrajina iz minuta u minut