100. godišnjica Prvog svetskog rata nije posvećena prošlosti, već budućnosti

Od 1. avgusta 1914. godine počela je mračna štafeta širenja broja učesnika Prvog svetskog rata, koji je počeo 28. jula te iste godine. Nemačka je objavila rat Rusiji. Zatim je Francuska obavila rat Nemačkoj, Britanska imperija Nemačkoj, Austro-Ugarska Rusiji. Množenje broja zaraćenih strana - to mnogi ne znaju - trajalo je sve do novembra 1918. godine. Rezultati su tragični: više od 30 miliona poginulih vojnika i civila. Vojni eksperti sve do danas vode spor o broju žrtava.

Kako tvrde istoričari, svi ratovi ustvari nisu prošlost, već budućnost. Smisao je razumljiv: zaboravljajući protekle ratove, ponavljajući prošle greške, čovečanstvo predodređuje buduće ratove.

Kada se Prvi svetski rat sagleda iz ugla današnjice, taj Veliki rat, mada je to strašno reći, prema okolnostima uoči njegovog početka, nama je danas bliži od Drugog svetskog rata. Sada vri ne na Balkanu, već u Ukrajini, što je takođe zabrinjavajuće. Taj se rat vodio za resurse i novu preraspodelu sveta ili, na savremeni način, za preraspodelu geopolitičkih sfera uticaja.

Prošlo je sto godina od početka Prvog svetskog rata, raspalo se 4 imperije, igrači su danas različiti, međutim, izgleda, da su pouke zaboravljene, smatra profesor Ruske akademije narodne privrede i državne službe pri Predsedniku RF Vladimir Štol. Prilazimo onoj crti, kada "kamen može da padne", te će biti nemoguće zaustaviti oburvavanje čitave planine, kazao je on Glasu Rusije.

- Inače, savremeni ratovi, kako je postalo jasno, vode se za resurse. I to, ne samo materijalne. Vodi se borba za ideološke, istorijske, religiozne vrednosti. Ukrajina i Rusija su u tom smislu klasičan primer ujedinjenja svih vrednosti u neku celinu. Na jugoistoku Ukrajine se vodi rat za "teritoriju bez naroda": on tamo skoro nije potreban, potrebni su samo resursi.

U Ukrajini je neophodno po svaku cenu zaustaviti eskalaciju konflikta, pod hitno obustaviti vojne akcije tamo gde se proliva krv. Nadam se da će to uspeti, - kaže poznati slovački istoričar, naučnik univerziteta «Šafarik» u Košicama Martin Drobnjak.

- Ponekad se čini da političari nisu naučili pouke ni iz Prvog niti iz Drugog svetskog rata, mada bi trebali da nauče ono osnovno iz proteklih gorkih iskustava. Naime, samo je diplomatija efikasna u rešenju čak i najakutnijeg konflikta. Onda, 1914. godine, diplomati su odlučili da je efikasniji rat, da će topovi brzo i relativno bezbolno obezbediti interese njihovih zemalja. Tragična zabluda je koštala milione života! Preneražuje to, što su neki i danas u zarobljeništvu takvih iluzija, nadajući se da postignu svoje ciljeve putem sile, a ne za pregovoračkim stolom. Ponovo ginu vojnici, nevini starci, žene, deca. Svakako, mislim na rat na istoku Ukrajine.

Tokom kaznene operacije ukrajinskih snaga na jugoistoku zemlje, u Rusiju je pobeglo 750 hiljada ljudi. Gradovi Doneck i Lugansk su na rubu humanitrane katastrofe.

Čitajte više na Ukrajina iz minuta u minut