„Uzorna anarhija“ Brisela

Ovih dana mediji su dobili obraćanje 42 javna poslenika šefovima država i vlada Evrope. U njemu oni pozivaju lidere zemalja-članica EU da naprave „pravilni izbor“ na samitu koji predstoji krajem avgusta i čiji učesnici treba da imenuju kandidate na dužnosti komesara Evropske komisije i rukovodeće dužnosti u glavnim strukturama EU.

U pomenutom obraćanju reč je u prvom redu o kandidaturi za šefa evropske diplomatije. Od 2009. godine dužnost vrhovnog predstavnika EU za međunarodnu politiku i poslove bezbednosti zauzima, kao što znamo, britanska baronesa Ketrin Ešton, koja je istovremeno i potpredsednik Evropske komisije. Ove godine ona napušta svoju dužnost.

Autori pisma su sada aktivne i bivše „zvezde“ evropske i ne samo evropske političke scene. Među njima je predsednik Minhenske konferencije za pitanja bezbednost Volfgang Išinger, bivši zamenik kancelara Austrije Erhard Busek, bivši ministri inostranih poslova Češke – Karel Švarcenberg i Španije – Ana Palasio, bivši predsednik Letonije Vajra Vike-Frajberga i čak američki finansist Džordž Soros.

Kada 30. avgusta budete određivali kanidaturu za novog ministra inostranih poslova EU, pišu između ostalog autori obraćanja, na vas će biti upereni pogledi čitave svetske javnosti. Sada, u kontekstu događaja vezanih za uništavanje Boinga iznad teritorije Ukrajine, eskalacije pretnji po bezbednost na Bliskom i Srednjem Istoku, porasta napetosti u Aziji, nije vreme za kandidovanje novajlija. Potpisnici obraćanja pozivaju lidere EU da odaberu na dužnost šefa evropske diplomatije kaog i iskusnog političara koji je u stanju da izrađuje strategiju za Evropu kao globalni faktor na svetskoj sceni. Radi toga, smatraju oni, treba odbaciti u stranu kratkoročne interese, razloge raznih „kvota“ i „proprocija“. Prestiž Evrope u svetu je u vašim rukama – rezimiraju političke zvezde.

U datom slučaju sa njima se u principu možemo složiti. Treba podsetiti da od prvih koraka Ketrin Ešton na diplomatskom poprištu, gde je ona, po oceni eksperata, bila tuđa i tuđa i ostala, na nju lično i na Službu spoljnih poslova na čijem je ona čelu, stalno su se osipali razni prekori. Baronesin tim su optuživali za sporo, a ponekad i nepravilno reagovanje na pojedine političke krize u raznim tačkama planete. Svojevrsni rezultat njene delatnosti podveo je ovih dana nemački list Der Tagešpigel. Spoljna politika EU se ispostavila neuspelom – mračno rezimira list. Proklamovana demokratizacija, piše između ostalog izdanje, trebalo bi da ulije EU nove snage. Ipak u stvarnosti sve je ispalo suprotno. Prilikom rešavanja svetskih kriza na čitavom prostoru od ukrajinskog Donjecka do palestinske Gaze, EU ne nastupa kao jedinstvena celina.

Odusustvo jedinstva se vidi u Briselu i sada, povodom pooštravanja sankcija protiv Rusije. U suštini upravo zbog toga nije pošlo za rukom da se postigne dogovor o prihvatljivoj kandidaturi za diplomatu br. 1 u Evropi na samitu EU održanom sredinom jula. Besprekornom se činila figura šefa italijanske diplomatije Federike Mogerini – kao žene, socijalistkinje i predstavnice Juga Evrope. Ipak konzervativce u nekim zemljama nije zadovoljio „mek“ stav prema Rusiji. Kandidatura njenog poljskog kolege Radoslava Sikorskog, naprotiv, naišla je na otpor Francuske i Italije, koje su smatrale da je njegov stav povodom ukrajinske krize previše radikalan.

Kako je saopštio šef Evropskog saveta Herman van Rompej, na samitu 30. avgusta će se razmatrati, po njegovim rečima, čitav paket kandidatura za dužnosti komesara i činovnika najvišeg nivoa. Za sada sve što se dešava u okruženju novog šefa Evropske komisije Žan-Kloda Junkera, komentatori nazivaju „kabinetskom zavrzlamom“. Recimo, na dužnost komesara za trgovinu kandidovano je već 9 ljudi. Istovremeno sam Junker je izjavio da nema nameru da bude „sluga“ evropskih poslanika. Ukratko, ironizira već pomenuti Der Tagešpigel, u EU vlada, kao i ranije, uzorna anarhija. Teško je reći neće li se u takvoj atmosferi zagubiti poziv političkih zvezda.

Oleg Severgin,