Sankcije neće predstavljati smetnju za ruski kompleks goriva i energije

Krajem jula prema ruskom naftnom sektoru su uvedene sankcije SAD i Evropske unije. One ograničavaju izvoz u Rusiju opreme visoke tehnologije za pronalaženje i vađenje nafte na Arktiku, na kopnu na velikoj dubini ispod vode, i nafte od škriljaca.

Sankcije Evropske unije predstavljaju izborne mere i ne odnose se na već usaglašene ugovore. Međutim, zapadni analitičari su već požurili da daju pesimističke prognoze o razvoju ruskog kompleksa goriva i energije tvrdeći da sankcije mogu usporiti razvoj kompanije. Oni ovo motivišu time što se rezerve tradicionalnih nalazišta smanjuju, a da bi se osvajale nove, potrebne su složenije tehnologije i oprema. Inače će doći do pada proizvodnje.

Međutim, ruske kompanije nemaju nameru da menjaju svoje planove zbog sankcija. EksonMobil normalno sarađuje s Rosneftom, oni su upravo počeli da rade na najsevernijoj bušotini u Rusiji „Univerzitetska“, ističe stručnjak Instituta za savremeni razvoj Nikita Maslenikov:

- Sasvim je jasno da se se realizuju projekat Sahalin-2 i drugi. Kompanija Total ne radi samo po projektu Jamal-KPG, već ima svoje interese i na poluostrvu Gidan. Zasad se ne oseća jak pritisak, prirodno, ponovo se razmatraju planovi o daljem radu na ovim ili onim nalazištima. Neki projekti su u zamrznutom stanju, pošto mnogi zapadni partneri nisu odlučili šta dalje da rade.

Ipak, sankcije prema ruskom energetskom sektoru mogu početi da deluju srednjoročnoj perspektivi, i to kompanije treba da uzmu u obzir. U nekim oblicima usluga visoke tehnologije koje su vezane za vađenje, bušenje u dubokoj vodi, horizontalno bušenje, kao i za radove na kopnu ispod mora, udeo inostranih kompanija je veći od 50%. Ako sad obustave svoju delatnost mnoge kompanije će se suočiti s tehnološkim izazovom, jer će sve morati same da rade, ističe Nikita Malenikov:

- Mogućnosti za to, naravno, postoje, ne može se reći da beznadežno zaostajemo, pošto su se mnogi od ovih tehnoloških izuma i usluga koje pružaju strane servisne kompanije, zapravo pojavili još u Sovjetskom Savezu. Isto se odnosi i na horizontalno bušenje ili višekratno hidroraslojavanje tla. Postoje tehnološki izumi u samoj kompaniji, treba preraspodeliti troškove.

Zasad se ruske kompanije nalaze na prihvatljivom nivou vađenja crnog zlata – 520 miliona tona godišnje. Međutim, u perspektivi treba izaći na nove geološke horizonte, na nova nalazišta s težim uslovima eksploatacije. Proizvodnja nafte i gasa od škriljaca za Rusiju danas nije previše aktuelna, jer u zemlji ima dovoljno nalazišta u drugim geološkim uslovima s priličnim rezervama, uključujući i jedinstvene, ističe stručnjak:

- U blizini Orenburga postoji nalazište takozvane viskozne nafte u kojoj je rastvorena praktično cela porodica retkih elemenata Zemlje. To nije baš nafta u tradiconalnom smislu, ali je izvor retkih vrsta zemlje. I tu je zaista potrebna druga tehnologija za vađenje i preradu.

Jedinstveno naftno nalazište u Zapadnom Sibiru je Baženovska svita – analog nafte od škriljaca. Ovde rezerve, po nekim procenama, iznose 140 milijardi barela. Ranije je bilo saopšteno da su ruski LUKOIL i Total potpisali memorandum o zajedničkim namerama za eksploataciju Baženovske svite. Sad je teško reći u kom pravcu će se odvijati osvajanje ovih nalazišta, jer deluje mnoštvo različitih faktora. Po procenama analitičkog centra pri vladi Rusije, da bi se vađenje nafte i gasa zadržalo na današnjem nivou, do 2035. godine u sektor nafte i gasa treba uložiti na stotine milijardi dolara. Naravno, neke kompanije mogu u većoj meri osetiti sankcije, ali su ovi problemi rešivi, smatraju stručnjci. To će samo ubrzati razvoj i uvođenje naprednih nacionalnih tehnologija u ruski kompleks nafte i gasa.

Oleg Nehaj,