Najizgledniji kupac smederevske Železare ruski gigant iz Volgograda „Crveni oktobar“

Za preuzivanje Železare Smederevo, prema najavama premijera Aleksandra Vučića, zainteresovano je pet stranih kompanija: ruski Crveni oktobar, britansko-austrijski fond Vestvud, indijski Mital stil, američka Esmark stil grupa i Junajted grupa sa sedištem u Luksemburgu.
        
Crveni oktobar (Krasnij oktjabr), jedan od najvećih ruskih proizvođača čelika, a beogradski mediji pisali su ranije da je reč o najizglednijem kupcu smederevske Železare.
        
Volgogradska čeličana Crveni oktobar je deo korporacije Uralvagonzavod, koja je i ranije važila za jednog od najozbiljnijih kandidata za preuzimanje posrnule srpske čeličane. Direktor te ruske kompanije se još u aprilu sastao sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem i tom prilikom iskazao interesovanje za srpsku čeličanu.
        
Kompanija je osnovana pre 116 godina, a danas ovaj gigant drži 30 odsto ruskog tržišta čelika i u 30 zemalja izvozi 900 vrsta i marki čelika.
        
Kompanija Mital stil, u vlasništvu Lakšmija Mitala poznatog „kralja čelika“ rodom iz Indije, koji važi za petog najbogatijeg čoveka na svetu.
        
Kompanija Mital stil ima sedišta u Holandiji i Velikoj Britaniji, a vode je trojica braće - Lakšmi, Pramod i Vinod Mital.
        
Lakšmi je glava porodice i, prema magazinu „Forbs“, težak je oko 25 milijardi dolara, što ga čini petim po bogatstvu u svetu. Mital upravlja čeličanama u pet zemalja Evrope, Afrike, Indije i oblasti Pacifika.
        
Godišnje se u ovim fabrikama proizvede više od 20 miliona tona čelika.
        
U vlasništvu indijske braće je i najveći svetski proizvođač čelika Arselor Mital. Širenje na srbsko tržište Mital je započeo kupovinom kraljevačke fabrike Magnohrom.
        
Za Železaru Smederevo zainteresovan je i britansko-austrijski fond Vestvud (Westwood Financial Advisory), koji prema tvrdnjama bečkog ekonomskog dnevnika Virtšaftsblat razmatra mogućnost investicije u Železaru Smederevo.
        
Vestvud fond sa sedištem u Londonu i Beču namerava da investira do 450 miliona dolara u železaru, da modernizuje postrojenje za galvanizaciju u Smederevu, čime bi ono moglo postati dobavljač za kompaniju Fijat, koji do sada nije bio zadovoljan kvalitetom isporučenih delova, te nije bilo nikakve saradnje.
        
Za kupovinu čeličane u Smederevu zainteresovana je i Esmark stil grupa, koja je ćerka firma američke Esmark korporacije iz Čikaga.
        
Esmark stil grupa je treći proizvođač čeličnih ploča u SAD, i jedna od vodećih prerađivača i distributera ravno-valjanog čelika, a poseduje više postrojenja za preradu čelika.
        
Delegacija Esmark stil grupe, krajem jula ove godine boravila je u Železari Smederevo, a delegaciju su predvodili neki od bivših rukovodilaca kompanije Ju- Es stil, nekadašnjeg vlasnika srpske čeličane.
        
Mesec dana pre toga, u junu ove godine, u Železari je boravila delegacija koju je predvodio Džon Gudiš, bivši prvi čovek Ju-Es stila, koji je u penziji, i radi kao konsultant za Esmark stil.
        
Među zainteresovanima je i Junajted grupa, kompanija osnovana 2008. godine u Luksemburgu, koja najveći deo imovine poseduje u Rusiji i Češkoj.
        
Iza nje stoji ruski kapital, a predsednici kompanije, Gor Čudopolov i Igor Šamis, koji inače važe za osobe bliske Kremlju, već su viđeni u nekoliko navrata u Beogradu, gde su u vladi razgovarali upravo o preuzimanju srpske Železare.
        
Ta kompanija je još pre dve godine pominjala kao zainteresovani kupac, ali da je do pravih kontakata došlo tek nedavno.
        
Smederevo živi u iščekivanju pronalaženja novog strateškog partnera Železare, koja će značiti ne samo sigurnost za zaposlene u tom gradu, nego i više posla za dobavljače i kooperante, ponovno učešće u trećini izvoza Srbije i podsticaj rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) zemlje, a očekivanja su u tom gradu da će se do sredine septembra znati ko je kupac čeličane.
        
Vlada Srbije otkupila je od američkog Ju Es Stila Železaru Smederevo za jedan dolar, 27. januara 2012. godine. Tadašnji premijer Mirko Cvetković objasnio je da je za tu cenu država dobila osnovna sredstva, kao i obrtna sredstva vredna 100 miliona evra.