Prvi ruski gasovod u Aziju

Prvog septembra u Jakutiji, u Istočnom Sibiru, označen je simbolični start izgradnje prvog ruskog gasovoda u Aziju. U ceremoniji je učestvovao predsednik Rusije Vladimir Putin i prvi potpredsednik Državnog saveta Kine Džang Gaoli. Za obe strane ovaj projekat je prioritet u energetskoj diplomatiji.

Cevovodom Snaga Sibira Kina će svake godine dobijati 38 milijardi kubnih metara ruskog gasa. Projekat ima dobru perspektivu proširenja – do 60 milijardi kubnih metara godišnje. Zato je Sila Sibira simbol masovnog okreta Rusije na Istok. Projekat ima kako energetsku, tako i političku komponentu, smatra ekspert za pitanja energetske bezbednosti Aleksej Turbin:

- Rusija potvrđuje da je globalni faktor na energetskom tržištu. Ona ne zavisi od jednog pravca – na Zapad, koji može da bude okovan ili potčinjen interesima jedne grupe država, što je krajnje važno.

Za Rusiju gasovod u Kinu je aktualan uzmajući u obzir njene složene odnose sa Evropom zbog događaja u Ukrajini. To je faktički geopolitički projekat, smatra Konstantin Simonov – generalni direktor Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost:

- Mi ne prodajemo Kini naš gas sa onih nalazišta koje mi koristimo za isporuke u Evropu. To je novi gas, novi cevovod. Ali, naravno, za evropljane, koji sada uvode razne sankcije za ograničenje energetskog potencijala Rusije, Sila Sibira je faktor određenog političkog trežnjenja.

Potpisivanje gasnog sporazuma između Rusije i Kine u prisustvu prvih lica dve države u maju u Šangaju, kao i pokretanje projekta uz učešće Vladimira Putina i Džanga Gaolija, odražava priznanje Rusije kao pouzdanog isporučioca energenata, istakao je Konstantin Simonov.

- To je uzajamno koristan projekat. Nije slučajno što je Rusija dobila vrlo dobru cenu za gas. Ali i Kina je dobila dobru cenu, zato što će naš gas danas za Kinu koštati 2-3 puta jeftinije nego da je ovaj gas kupovala od Australije.

Rusija ciljano proširuje svoje prisustvo na energetskom tržištu Azije. Izgradnja gasovoda Sila Sibira drugi je cevovod na Istok. Naftovodom Istočni Sibir – Tihi okean nafta već nekoliko godina izvozi se u Kinu, takođe tankerima u Japan, Južnu Koreju, niz azijskih zemalja. Kako je istakao Aleksej Turbin,

- Još kada smo gradili prvi cevovod u istočnom pravcu, Istočni Sibir – Tihi okean, bila je doneta odluka da će se računati na Kinu i Japan. Udeo ruskih energenata pokretanjem gasovoda Sila Sibira na azijskom tržištu može da dostigne do jedne trećine. To je ona međusobna zavisnost koja vodi ka uvažavanju obostranih interesa. Danas postoji velika potreba za ruskim gasom ne samo u ovim zemljama, već i u Južnoj Koreji i Indoneziji. Ali čak uzimajući u obzir otpremanje gasa cevovodom Sila Sibira u Kinu, njihove potrebe za resursima takođe mogu da budu pokrivene. Rusija namerava da osvaja nova gasna nalazišta.

Danas su azijski partneri Rusije ocenili da ona nikada nije koristila i neće koristiti energente kao način političkog pritiska. Zato Japan, Južna Koreja, Indija, Pakistan, druge zemlje krajnje su zainteresovane za proširenje obima isporuka. Između ostalog tečnog gasa sa terminala na Sahalinu, u Vladivostoku i Jamalu koji rade i koji će tek biti pušteni u rad.

Šta više, rusko-kineski gasni sporazum podstakao je Pakistan i Indiju da iniciraju razmatranje projekata izgradnje gasovoda iz Rusije. A nedavno je Kazahstan ponudio svoje usluge za tranzit po još jednom novom gasovodu iz Rusije u Kinu.

Natalija Antakoljska,